Преминуо митрополит Хризостом

На Светој Гори боравио је 75 година, од 1950. године, живећи у келији Свих Светих, која је под управом Велике Лавре. За епископа је хиротонисан 1978. године по одлуци Васељенске патријаршије, како би Света Гора имала архијереја надлежног за рукоположења у атонским манастирима. Рукоположио је више хиландарских монаха, међу којима су блаженопочивши архимандрит Пајсије, први игуман након обнове општежића у Хиландару, као и старац Стефан, најстарији члан братства по стажу. Игумана Хиландара, архимандрита Методија, рукоположио је у чин јерођакона и рукопроизвео у архимандрита.

Митрополит Хризостом је епископска знамења носио само током богослужења, док се у свакодневном животу облачио једноставно, као и други светогорски монаси. Био је професор и више од две деценије директор монашке академије Атонијаде, а иза себе је оставио значајан број текстова и богато појање.

Преминуо је у својој келији у 92. години живота, после служења Свете литургије. Опелу у саборном храму Велике Лавре присуствовала су тројица архијереја, бројни игумани светогорских манастира, међу њима и игуман Хиландара, архимандрит Методије, затим гувернер Свете Горе, као и велики број монаха и свештеника.

У беседама на опелу истакнуто је да је митрополит Хризостом био доследан светогорском начину живота – ретко је напуштао Свету Гору и избегавао је да прихвата јавна признања. Посебно је наглашено његово нестјажатељство: у његовој келији нису постојали лични предмети осим књига, док је све дарове попут митри и енколпија поклањао другим архијерејима. Део пензије, коју је примао као професор и ректор Атонијаде, користио је за обнову и изградњу храмова.

На његовом последњем испраћају учествовали су и ученици Атонијаде, певајући делове монашког опела. Посебно се опростио старац Дамаскин из Новог Скита, један од најпознатијих светогорских појаца, који је са братијом отпевао „Господе помилуј“ у шестом гласу – песму коју је митрополит Хризостом често волео да сам појање.