Preminuo mitropolit Hrizostom

Na Svetoj Gori boravio je 75 godina, od 1950. godine, živeći u keliji Svih Svetih, koja je pod upravom Velike Lavre. Za episkopa je hirotonisan 1978. godine po odluci Vaseljenske patrijaršije, kako bi Sveta Gora imala arhijereja nadležnog za rukopoloženja u atonskim manastirima. Rukopoložio je više hilandarskih monaha, među kojima su blaženopočivši arhimandrit Pajsije, prvi iguman nakon obnove opštežića u Hilandaru, kao i starac Stefan, najstariji član bratstva po stažu. Igumana Hilandara, arhimandrita Metodija, rukopoložio je u čin jerođakona i rukoproizveo u arhimandrita.

Mitropolit Hrizostom je episkopska znamenja nosio samo tokom bogosluženja, dok se u svakodnevnom životu oblačio jednostavno, kao i drugi svetogorski monasi. Bio je profesor i više od dve decenije direktor monaške akademije Atonijade, a iza sebe je ostavio značajan broj tekstova i bogato pojanje.

Preminuo je u svojoj keliji u 92. godini života, posle služenja Svete liturgije. Opelu u sabornom hramu Velike Lavre prisustvovala su trojica arhijereja, brojni igumani svetogorskih manastira, među njima i iguman Hilandara, arhimandrit Metodije, zatim guverner Svete Gore, kao i veliki broj monaha i sveštenika.

U besedama na opelu istaknuto je da je mitropolit Hrizostom bio dosledan svetogorskom načinu života – retko je napuštao Svetu Goru i izbegavao je da prihvata javna priznanja. Posebno je naglašeno njegovo nestjažateljstvo: u njegovoj keliji nisu postojali lični predmeti osim knjiga, dok je sve darove poput mitri i enkolpija poklanjao drugim arhijerejima. Deo penzije, koju je primao kao profesor i rektor Atonijade, koristio je za obnovu i izgradnju hramova.

Na njegovom poslednjem ispraćaju učestvovali su i učenici Atonijade, pevajući delove monaškog opela. Posebno se oprostio starac Damaskin iz Novog Skita, jedan od najpoznatijih svetogorskih pojaca, koji je sa bratijom otpevao „Gospode pomiluj“ u šestom glasu – pesmu koju je mitropolit Hrizostom često voleo da sam pojanje.