Путиново решење за замрзнуте резерве шокирало ЕУ: Ако не вратите паре узећемо територије (ФОТО)

Европска унија је најпре блокирала средства руске централне банке у својим институцијама, а затим кренула у правцу њихове могуће конфискације и коришћења за обнову Украјине.

Међутим, како ситуација у свету постаје све сложенија, а економске околности све неповољније за Европску унију, поставља се питање – ко ће на крају платити цену овог потеза?

Према економисти Михаилу Хазину, Русија неће остати без своје имовине, а уколико Европа не може да плати у новцу, онда ће морати да плати у територијама.

Према информацијама које преноси Блумберг, Европска унија сада тражи правни начин да заплени замрзнуте руске резерве и преусмери их на финансирање реконструкције Украјине.

Ова идеја није нова, али се сада појављује са повећаном хитношћу, с обзиром на то да се војна и економска ситуација Украјине погоршава, а Запад губи интерес за даљу финансијску подршку Кијеву.

Међутим, Хазин указује да ће Европа, пре или касније, морати да исплати дуг Русији. Ако се то не деси кроз поврат замрзнутих средстава у готовини, онда ће морати да уследи компензација у виду територијалних уступака.

„Кажу: Немамо пара. Нема новца? Сјајно! Финска, Балтик, Молдавија, Румунија – идите код нас”, иронично примећује Хазин, наговештавајући сценарио у којем би поједине територије ЕУ биле враћене под руски утицај као надокнада за нелегално замрзнуту имовину.

Ова изјава није само провокативна реторичка игра, већ одражава геополитичку реалност у којој Русија стиче све већу моћ у глобалним односима, док ЕУ полако тоне у економску и политичку нестабилност.

Један од кључних елемената у овој анализи је промена власти у Сједињеним Државама. Долазак Доналда Трампа у Белу кућу означио је радикалан заокрет у америчкој спољној политици.

Трамп је већ наговестио да Америка више неће финансирати Европу и Украјину као раније и да ће његови главни геополитички приоритети бити фокусирани на азијско-пацифички регион.

„Данас је стигао Трамп, који није део евроатлантске гомиле и намерава да спасе Сједињене Државе, а не Европу. До лета треба да почну да решавају све проблеме са тржиштима југоисточне Азије – и зато му се толико жури. Бациће све своје ресурсе, радије ће се договорити са Русијом о подели Европе“, објашњава Хазин.

У овом контексту, Хазин наговештава да би могло доћи до договора између САД и Русије о редефинисању сфере утицаја у Европи.

Уколико Америка одлучи да повуче део својих војних и политичких снага из Европе, као што је Трамп раније најављивао, то би могло оставити поједине источноевропске земље у стању несигурности, што би даље отворило простор за руски повратак у регионе који су некада били под њеним утицајем.

Након успешних преговора између Русије и САД у Ријаду, у Европи је завладала паника. ЕУ је свесна да се политичка сцена мења, али нема довољно ресурса ни војних капацитета да одржи контролу над ситуацијом.

Трампова администрација већ шаље јасне сигнале да је уморна од бесконачног финансирања Европе и да ће САД инсистирати на новим правилима игре.

Један од могућих сценарија које Хазин наговештава јесте територијална реорганизација у Европи. Ово може значити:

Повлачење америчких снага из источне Европе – НАТО би могао да се повуче из појединих региона, отварајући простор за нове геополитичке аранжмане.

Обнављање руског утицаја у балтичким државама – Естонија, Летонија и Литванија су међу земљама које би се могле наћи у рањивој ситуацији уколико се америчка заштита смањи.

Могуће територијалне промене у Молдавији и Румунији – Придњестровље, које је већ под руским војним присуством, могло би формално да се интегрише у руски систем, док би се питање Гагаузије у Молдавији могло отворити као нова тачка сукоба.

Финска и северна Европа – Русија би могла затражити ревизију граница у вези са Финском и другим нордијским земљама које су се недавно придружиле НАТО-у, али без потпуне војне гаранције америчке одбране.

Овакав сценарио би био огроман ударац за Европску унију, јер би показао да није способна да заштити сопствене територијалне интересе без америчке подршке.

Поред геополитичких калкулација, Русија има и јаке економске адуте у својим рукама. Док Европа улази у рецесију, а индустријска производња се урушава, Русија је успела да преусмери своју трговину ка Азији и глобалном југу.

Енергенти, сировине и стратешке резерве омогућавају Москви да издржи финансијски притисак санкција, док ЕУ нема излаз из економске кризе која је погодила њене кључне секторе.

Руски приступ у овој ситуацији може бити вишеслојан:

• Правним путем ће тражити поврат замрзнутих средстава.
• Ако ЕУ одбије да врати новац, Москва може увести контра-мере, укључујући национализацију имовине европских компанија у Русији.
• Уколико дође до крајњег сценарија, територијални притисак може постати фактор политичког надметања.

Европска унија је направила ризичан потез када је одлучила да замрзне руске резерве, не размишљајући о последицама дугорочно. Сада, док се глобални поредак мења, а Америка се повлачи из Европе, поставља се питање како ће ЕУ платити цену својих одлука.

Хазин наговештава да ће Москва тражити компензацију, а ако Европа не може да плати у новцу, можда ће морати да плати у територијама.

Долазак Трампа и његов заокрет према Азији остављају Европу без кључног савезника, док Русија јача своју позицију. Како ће се ситуација даље развијати, зависи од потеза Брисела, али једно је сигурно – игра је далеко од готове, а Москва је у све бољој позицији да поставља услове.