Техеран излази као победник?! Објављен споразум САД и Ирана у 14 тачака, стручњаци истичу: "Озбиљан ударац Израелу"

Текст од 14 тачака који је објавио Блумберг је у потпуности, од речи до речи идентичан нацрту који је јуче ексклузивно објавила арапска телевизија Ал Арабија. Ова потврда из врха западног финансијског и политичког новинарства отклања сваку сумњу у аутентичност документа и дефинитивно доказује да Вашингтон и Техеран у рукама имају договорени текст који фундаментално мења геополитичку архитектуру Блиског истока.

Поред потврде аутентичности, Блумберг такође пружа конкретне детаље које арапски медији јуче нису имали – документ се званично назива нацртом меморандума, а његово званично потписивање заказано је за петак, 19. јун, у Швајцарској.

Овим чином формално почиње строго дефинисан период од највише 60 дана преговора који би требало трајно да окончају рат, деблокирају кључне енергетске руте попут Ормуског мореуза и поставе нове оквире за ирански нуклеарни програм.

Према речима аналитичара, такав споразум представља огроман геополитички и финансијски тријумф за Техеран. Према документу, Иран и Сједињене Државе, заједно са својим савезницима у текућем рату, прогласили би тренутни и трајни крај рата на свим фронтовима, укључујући и Либан.

Споразум предвиђа међусобно поштовање суверенитета, наставак преговора о коначном споразуму у року од највише 60 дана, укидање америчке поморске блокаде, обнављање бродског саобраћаја, повлачење америчких снага из околних подручја након коначног споразума, изузећа за извоз иранске нафте, ослобађање замрзнуте иранске имовине и план економске обнове Ирана вредан најмање 300 милијарди долара.

У документу, Иран би поновио да никада неће производити нуклеарно оружје, док би питање обогаћеног материјала и друга нуклеарна питања била решена коначним споразумом. До тада, обе стране би задржале статус кво, Иран у нуклеарном програму, а САД у санкцијама и војном распоређивању у региону. Коначни споразум требало би да буде ратификован обавезујућом резолуцијом Савета безбедности УН.

Споразум постављен на овај начин изгледа као огромна победа за Иран. Техеран би добио укидање поморске блокаде, обнову извоза нафте, приступ замрзнутој имовини, изгледе за укидање санкција и план економске реконструкције вредан најмање 300 милијарди долара, док је у овој фази потребно само поновити тврдњу да неће производити нуклеарно оружје и задржати статус кво у нуклеарном програму док се не постигне коначни споразум, и отварање Ормуза за све бродове у року од 30 дана.

Споразум у 14 тачака:

• Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе, заједно са својим савезницима у текућем рату, потписивањем овог Меморандума о разумевању проглашавају тренутни и трајни крај рата на свим фронтовима, укључујући Либан, и обавезују се да од сада неће покретати никакве непријатељске акције једна против друге и да ће се уздржати од претње или употребе силе једна против друге. Коначни споразум ће потврдити одредбе овог члана и преосталих чланова.
• Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе обавезују се да ће поштовати међусобни суверенитет и територијални интегритет и да ће се уздржати од мешања у унутрашње послове друге стране.
• Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе обавезују се да ће преговарати и постићи коначан споразум у року од највише 60 дана, са могућношћу продужења уз обострани пристанак.
• Одмах по потписивању овог Меморандума о разумевању, Сједињене Америчке Државе ће укинути поморску блокаду, спречити свако мешање или ометање Исламске Републике Иран и вратити пуни капацитет саобраћаја у року од највише 30 дана. Бродски саобраћај биће сразмеран нивоима саобраћаја Исламске Републике Иран пре рата. Сједињене Америчке Државе се такође обавезују да повуку своје снаге из околних подручја у року од 30 дана од коначног споразума.
• По потписивању овог Меморандума о разумевању, Исламска Република Иран ће предузети хитне кораке како би, у року од 30 дана, вратила кретање трговачких бродова из Персијског залива у Оманско море и обрнуто на ниво пре рата, узимајући у обзир потребу за уклањањем техничких препрека и неутрализацијом мина које ће Иран поставити.
• Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће, заједно са својим регионалним партнерима, развити свеобухватни план за обнову и економски развој Исламске Републике Иран, обострано договорен, уз обезбеђивање финансирања од најмање 300 милијарди долара. Механизам за спровођење тог плана, као део коначног споразума, биће формулисан у року од 60 дана.
• Сједињене Америчке Државе обавезују се да ће укинути све врсте санкција које се тренутно суочавају са Исламском Републиком Иран, укључујући резолуције Савета безбедности Уједињених нација и Одбора гувернера Међународне агенције за атомску енергију, као и све једностране санкције САД, како примарне тако и секундарне, према распореду који ће бити договорен као део коначног споразума.
• Исламска Република Иран понавља да никада неће производити нуклеарно оружје. Исламска Република Иран и Сједињене Државе су се сложиле да ће судбина обогаћеног материјала и судбина свих других међусобно договорених питања у вези са нуклеарним програмом, укључујући иранске нуклеарне потребе, бити адекватно решене у коначном споразуму. Коначни споразум ће потврдити одредбе овог члана.
• Исламска Република Иран и Сједињене Државе су се сложиле да одрже статус кво док се не постигне коначни споразум: Иран ће задржати статус кво у свом нуклеарном програму, а Сједињене Државе неће уводити нове санкције Ирану нити јачати своје снаге у региону.
• Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће, одмах по потписивању овог Меморандума о разумевању, и до датума укидања санкција, Министарство финансија Сједињених Америчких Држава издавати изузећа за извоз иранске сирове нафте, петрохемијских производа и њихових деривата, као и за све повезане услуге, укључујући банкарске услуге, осигурање, транспорт и слично.
• Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће, у светлу напретка преговора ка коначном споразуму, замрзнута или ограничена средства и имовина Исламске Републике Иран бити ослобођени и стављени на располагање у потпуности. Таква средства, било да се налазе на главном рачуну или су пребачена, биће коришћена за сваку коначну исплату кориснику кога одреди Централна банка Исламске Републике Иран и биће у потпуности доступна за коришћење. Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће на тој основи издати све потребне дозволе и лиценце.
• Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе су се сложиле да успоставе механизам за спровођење како би пратиле успешну имплементацију коначног споразума и будуће поштовање обавеза из споразума.
• Након потписивања овог Меморандума о разумевању и након добијања уверавања да ће чланови 4, 5, 10 и 11 овог Меморандума о разумевању почети да се примењују и наставити са спровођењем тих корака, Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе ће започети преговоре о коначном споразуму искључиво у погледу преосталих чланова.
• Коначни споразум ће бити одобрен обавезујућом резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација.

Уколико се нацрт потврди у овом облику, његово политичко значење је тешко одвојити у дубљој анализи од чињенице да Иран добија већину онога што је стратешки најважније за Техеран. Документ не предвиђа тренутно демонтирање иранског нуклеарног програма, не захтева предају обогаћеног материјала пре коначног споразума и не уводи нове механизме притиска у овој фази. Уместо тога, оставља најосетљивија нуклеарна питања за даље преговоре, док Иран до тада одржава статус кво.

С друге стране, америчке обавезе у нацрту су веома конкретне и временски ограничене. САД би одмах укинуле поморску блокаду, дозволиле извоз иранске нафте и петрохемијских производа, отвориле пут за ослобађање замрзнуте иранске имовине и прихватиле преговоре о укидању санкција. Поред тога, документ предвиђа план за економску обнову Ирана са финансирањем од најмање 300 милијарди долара, што је једна од политички најтежих тачака за Вашингтон и његове савезнике.

Регионални део нацрта је такође важан. Крај рата не би се односио само на Иран и САД, већ и на сва бојишта, укључујући Либан. На овај начин, заштита регионалних савезника Ирана од наставка непријатељстава била би, барем индиректно, укључена у споразум. Истовремено, очекивано повлачење америчких снага из околних подручја након коначног споразума додатно би појачало ирански утисак да је Техеран издржао притисак и приморао Вашингтон да преговара о новој регионалној равнотежи.

Управо зато документ изгледа као озбиљан ударац Израелу, иако се та земља експлицитно не помиње у нацрту. Израел би, кроз формулацију америчких савезника у текућем рату, био укључен у прекид непријатељстава, укључујући и Либан. Уколико би такав текст био потврђен у коначном споразуму, то би значило да израелска стратегија максималног притиска на Техеран није довела до колапса иранског режима или тренутног уклањања кључних делова иранског нуклеарног програма.

Због свега овога, овај нацрт, барем према објављеном тексту, не изгледа као документ у којем Иран плаћа високу цену за окончање рата. Више личи на договор где Техеран прихвата отварање пловних путева и понавља да неће производити нуклеарно оружје (што је заправо, барем номинално, ситуација каква је била пре рата), док заузврат добија укидање блокаде, економско олакшање, приступ новцу и међународно признату преговарачку позицију.