ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ: Шта ТУРСКА мора после ПОКУШАЈА ПУЧА?

Турска је на први поглед очувала статус quo. Након покушаја војног удара и репресије која је уследила, она је, разуме се, остала чланица НАТО, одржала је своје позиције у срединама које је перципирају као заштитника, остала је замрзнута на свом дуготрајном европском путу, а Ердоган је зацементиран у седлу неприкосновеног лидера.

Међутим, упркос апсолутно одрешеним рукама унутра, Турска ће неминовно морати да крене процесом спољнополитичког прилагођавања по ширини и дубини својих геополитичких амбиција. Неуспео покушај пуча је до те мере пореметио способност пројекције моћи у окружење да она захтева приступ на радикално новим основама.

Стратегијска дубина са руском садржином

Турска се никада до краја није помирила са пропашћу своје империје и резултатима споразума из Лозане упркос накнадно учвршћеном кемалистичком наслеђу. Неоосманистичка доктрина професора Давутоглуа је суштински одраз таквог схватања турске политике, испоставиће се, далеко ширих и дубљих последица него што је то могло да се замисли.

ГЛОБАЛНЕ ШПИЈУНСКЕ ИГРЕ: Нејасна судбина ИРАНСКОГ НАУЧНИКА

Доскорашњи „велики везир“ Давутоглу је, кроз Стратегијску дубину, коју је осмислио, маштао о „турском свету од Јадрана до Кинеског зида“, подгревао старе страсти и ширио митове о „османском комонвелту“, негирајући отоманске и младотурске злочине, а све под плаштом што лакше вишедимензионалне експанзије Турске у своју некадашњу интересну сферу.

Међутим, њен пучем пољуљани положај и нови спољни изазови намећу потребу да осмисли нови спољнополитички правац. Да ли ће он бити ослоњен на неку форму налик на Стратегијску дубину испуњену руском садржином, уз неизбежне компромисе, најбоље ће показати појавни облици понашања глобалних актера у наредном периоду. Међутим, како би се назрели обриси новог „турског поретка“, мора се видети ко у њему добија, а ко и колико губи.

Ко добија а ко губи?

Једини апсолутни добитник неуспелог пуча у Турској је Русија. На спољњем плану знатно ослабљена Турска значи једног геостратешког ривала мање у непосредном окружењу, док победа Ердогана у пучу значи да изразите проНАТО снаге нису успеле да дођу на власт и да је он сатеран у ћошак и принуђен да Русији пружи руку компромиса. То ће резултирати најпре пацификацијом проукрајинских елемената међу кримским Татарима, који су на вези украјинске службе безбедности, односно ЦИА.

ЕРДОГАН: Са ПРИЈАТЕЉЕМ ВЛАДИМИРОМ отварам нову страну међусобних односа

Такође, то значи смањење опасности од исламизма пантуркијског усмерења на простору туркофоне сфере централне Азије, односно дела бивших совјетских република које традиционално важе за „меки трбух“ Русије. Радикализација ће бити умањена, барем онолико колико је то у моћи Анкаре, али погубан саудијски утицај остаје. Ко зна који пут до изражаја долази Путинова џудо тактика, где је сву тежину догађаја преусмерио на противника и на крају поентирао, са широким дијапазоном користи које чекају као награда.

Нова турска спољнополитичка доктрина значи, најблаже речено, невоље за Бакира Изетбеговића и његов панисламски естаблишмент. Бакиров биолошки и политички отац је крњу ратну БиХ трасирао најпре на пут сарадње са Ираном, у коме је видео оваплоћење сопствене Исламске декларације кроз револуцију 1979. године. Након рата, ту улогу преузимају Саудијци, а тек након његове смрти његова СДА окреће се неоосманистима у Анкари, тражећи подршку за своје исламистичке амбиције и ослонац непотпуног идентитета.

ПОНОВО ГОРИ НАГОРНО КАРАБАХ: 8 кршења примирја у последња 24 часа

Слабљењем Ердогана и јачањем утицаја Русије кроз нову спољнополитичку доктрину Изетбеговић губи тле под ногама. То значи да би Срби у РС, ако већ не би могли да одахну, а оно макар могли лакше да дишу, јер је регионални стисак бар мало попуштен из једног од праваца деловања.

За Србију је неуспех пуча повољнија околност од тријумфа дела војске. Да је победила војска, она би била под пресудном контролом Вашингтона, а самим тим и усмерена на остварење њихових интереса у читавој постосманској сфери. Нешто растерећенији положај РС значи и растерећенији положај Србије, већ притиснуте до тачке пуцања.

КРВАВА БИТКА ЗА СИРИЈУ: Из ОВИХ разлога је 400.000 људи морало да умре!

Ердоган ће вероватно бити приморан да се окане подршке Муслиманској браћи у Египту, док ће равнотежа снага у јерменско-азерском замрзнутом конфликту макар на кратак рок превагнути из изразите азерске предности у егал. Такође, бројна турска мањина у Бугарској имаће улогу далеко слабијег џокера Анкаре у бугарском политичком систему.

Ближом сарадњом са Русијом ће вероватно бити затражен прекид логистичке подршке сиријским терористима, као и затварање турске границе за снабдевање ИСИС. Турцима су први приоритети Курди и ИСИС, док је Асад у другом плану иако би му Ердоган радо видео леђа. Ердоган ће, притиснут споља, вероватно пристати да на захтев Русије пусти низ воду терористичке групе које годинама подржава, док ће далеко теже пристати на јачање Курда у Сирији, а самим тим и на драстично слабљење или потпуно уништење ИСИС као њихове противтеже.

Курди као "џокер или "излазна карта"?

Најнеизвеснији фактор у новој спољнополитичкој слагалици би били Курди. Већ традиционални камен спотицања званичне Анкаре би то у највећој мери остао, захваљујући чињеници да Курди наилазе на истовремену подршку и Вашингтона и Москве. Њихов положај остаје мач са две оштрице – увек могу бити кључна полуга дестабилизације, али и стабилизације читавог макрорегиона Мале Азије и Блиског Истока.

Москва може да одигра тако што ће се појавити као својеврстан арбитар између Курда (PKK) и Анкаре, где би курдски лидери били условљени да мало попусте Анкари и постигну нови компромис, док би у Сирији и Ираку значајније подржала њихове апетите јер Асад и лабава шиитска влада у Багдаду немају много избора.

БИТКА ЗА АЛЕП НЕ ПРЕСТАЈЕ: Да ли Ал Нусра слаби или јача? (ФОТО)

Незамењив геостратешки положај Турске, позиција друге НАТО силе и најјаче армије такозваног јужног крила Северноатлантског савеза, не дозвољава произвољности. Уколико турски политички врх одлучи да крене путем радикалнијег раскида односа са НАТО савезницима, а пре свега Вашингтоном, елементарну безбедност и голи опстанак му гарантује искључиво ослањање на супротни геополитички пол – Русију и Кину.

Неуспео покушај војног пуча ће имати далекосежне спољнополитичке последице. Одразиће се на курдско питање у свим околним земљама, исход сиријског рата и мигрантску кризу као његову последицу, односе на Балкану дуж читаве „зелене трансверзале“, као и кроз смањене могућности утицаја на Кавказу и у централној Азији.

Ердогану ће унутрашња репресија према политичким противницима бити толерисана зарад мира у кући споља, а на њему је да то паметно искористи. Међутим, не може се рачунати са његовом искреношћу, јер он новонасталу ситуацију може искористити за ојачавање у потпуности независне позиције Анкаре. Ипак, везивање турске за Русију, али без радикалних потеза и нарушавања западних интереса у најрањивијој фази, једини је могући пут за што мање губитака.