Војни рок поново у фокусу: У овим државама је обавезан – Сукоби и тензије подстичу Европу на нова улагања у одбрану
Европске земље први пут после неколико деценија поново разматрају увођење обавезног војног рока.
Рат између Украјине и Русије и континуирана нестабилност на Блиском истоку поново су приморали државе да повећају буџете за одбрану, као и да побољшају националну безбедност.
Председник Србије Александар Вучић најавио је раније ове недеље враћање редовног војног рока. Он је ову вест саопштио након седнице проширеног колегијума Генералштаба у касарни "Бањица 2".
У среду су се лидери НАТО-а обавезали да ће повећати војну потрошњу на пет процената БДП-а до 2035. године. Одлуку донету на самиту у Хагу поздравио је Доналд Трамп , назвавши је "великом победом за Европу и... западну цивилизацију".
Неколико европских држава већ има законе који прописују обавезан војни рок, а 13 земаља захтева од грађања да обаве неки облик службе.
Последња која је поново увела обавезну војну службу била је Летонија у јануару 2024. године, више од 16 година након што је укинула ту меру 2007. године.
Друге земље, попут Немачке и Италије, разматрају усвајање нових закона за јачање својих оружаних снага.
Ово су државе у којима је војни рок обавезан
Аустрија
Аустрија је прописала обавезно служење војске још у 18. веку.
Сви мушки грађани старости од 18 до 25 година су обавезни да служе у оружаним снагама или, ако више воле, да обављају цивилну службу.
Војна служба траје шест месеци, док алтернативна, која укључује вожњу амбулантних возила и рад у домовима за пензионере, траје девет месеци.
Жене нису обавезне да служе, али могу добровољно да то учине ако желе.
Кипар
Због промењивих политичких односа са суседном Турском и Блиским истоком, у Кипру постоји обавезно служенеј војног рока за све мушкарце који су радно способни.
Мушкарци, укључујући и оне рођене од само једног родитеља који је пореклом кипарски Грк и који је старији од 18 година, мора да служи 14 месеци у Кипарској националној гарди.
Затим се пребацују у резервне снаге земље, где настављају да служе док не напуне 50 година.
Данска
Мушкарци старији од 18 година регрутују се у војну службу у трајању од четири до дванаест месеци у Данској.
Жене су тренутно изузете од обавезе, али ће бити обавезне да заврше службу од 2026. године, према новим плановима објављеним прошле године.
Данска влада је такође назначила да ће продужити основну обуку са четири на 11 месеци до 2026. године.
Естонија
Естонија тренутно захтева да сви мушкарци између 18 и 27 година служе војну службу.
Они који се из идеолошких или верских разлога позову на приговор савести могу уместо тога да обављају цивилну националну службу.
Око 3.200 регрута ступа у војску сваке године у овој источноевропској нацији, која дели границу са Русијом.
Финска
Као и многе друге скандинавске земље, Финска регрутује све мушкарце за војну службу или еквивалентну цивилну службу.
У зависности од њихове улоге, већина војних регрута служи између шест и дванаест месеци.
Цивилна служба има фиксно трајање од 347 дана.
Грчка
Регрутација је основна политика Грчке од 1914. године, при чему су сви мушкарци старости од 19 до 45 година обавезни да служе војни рок.
Мушкарци служе 12 месеци у војсци, морнарици или ваздухопловству.
Уколико се одлуче за цивилну службу, она ће трајати 15 месеци.
Летонија
Летонија, још једна земља која се граничи са Русијом, поново је увела обавезну војну службу за све мушкарце узраста од 18 до 27 година у јануару 2024. године, након што ју је суспендовала 2006. године.
Регрути сада морају да служе најмање 11 месеци у Националним оружаним снагама или Националној гарди.
Закон дозвољава онима који се противе служби из верских или идеолошких разлога да служе 11 месеци у једној од области Министарства одбране.
Литванија
У Литванији је служење војног рока обавезно за све мушкарце узраста између 18 и 23 године.
Сваке године се путем случајног система бира до 4.000 регрута, иако се већина младих људи добровољно пријави откако је ова шема уведена 2015. године.
Такође постоје могућности за војно волонтирање и за жене и за оне до 38 година.
Молдавија
Молдавија одржава обавезну војну службу за мушкарце старије од 18 година.
Регрути обично служе годину дана.
Али земља прелази са система обавезне војне службе на професионално уговорене оружане снаге.
Норвешка
Од 1907. године, Норвешка је формално имала политику регрутације, а обавеза се проширила и на жене од 2015. године.
Спровођење обавезне војне службе практиковало се лабаво, систем је био веома селективан и нису сви подобни позвани.
Шведска
Уз суседну Норвешку, Шведска је једна од само две европске земље које практикују војну обавезу и за мушкарце и за жене.
Као и у Норвешкој, сви осамнаестогодишњаци се тестирају, али нису сви обавезни да служе војни рок.
Они који се позову на приговор савести имају права да се пријаве за алтернативну службу, а затим постану део цивилне резерве.
Швајцарска
Швајцарци морају да одслуже или обавезну војну службу од 20. године или цивилну службу.
На референдуму одржаном 2013. године ради укидања ове праксе, 73% је гласало за задржавање обавезне службе војног рока.
Они који се сматрају неспособним за службу су ослобођени, али морају платити додатних три процента годишњег пореза на доходак до 37. године, осим ако немају инвалидитет.
Украјина
Регрутација је поново уведена у Украјини 2014. године након рата у Донбасу.
Садашњи председник Володимир Зеленски је првобитно планирао да укине обавезну војну службу у јануару 2022. године, али је био приморан да промени одлуку након руске инвазије месец дана касније.
Мушкарци старији од 25 година се регрутују у оружане снаге и остају у активној резерви до 55. године.
Које земље планирају да уведу регрутацију?
У Хрватској ће мушкарци старости од 18 до 30 година бити регрутовани од 2026. године.
Земља је поново увела политику након 17-годишње паузе, а очекује се да ће обука бити скраћена и фокусирана на основне војне вештине.
Влада Србије је крајем прошле године објавила да ће од новембра поново увести обавезну војну службу.
Срби ће морати да одслуже обавезну војну службу која се састоји од 60 дана обуке и 15 дана вежби.
Друге земље су најавиле предлоге за поновно увођење војне обавезе, али их још увек нису спровеле.
Заменик премијера Италије Матео Салвини предложио је универзалну војну службу у трајању од шест месеци за мушкарце и жене.
У Немачкој, конзервативно оријентисани политичари такође су разматрали повратак обавезне војне службе.
"Политицо" је известио да ће се тренутна иницијатива фокусирати на повећање добровољног регрутовања, али оставља врата отвореним за могући обавезни захтев у будућности.
Србија Данас/Телеграф