Кина спремна да нападне?! Војне вежбе јачају страх од инвазије на Тајван, аналитичар истиче: Тестирају Америку

Пекинг не одустаје од своје тврдње да је Тајван кинеска територија и обећава да ће га „поново ујединити“ са матичном земљом, ако је потребно и силом. 

Према писању кинеске државне новинске агенције Синхуа, вежбе, назване „Мисија правде 2025“, представљају „оштро упозорење против сепаратистичких снага и спољног мешања“.

Тајван, који одбацује територијалне претензије Пекинга, позвао је Кину да „не погрешно процени ситуацију и не постане реметилачки фактор у региону“. Осуђујући потез Кине као „ирационалан“, Министарство одбране Тајвана саопштило је да је формирало центар за реаговање у ванредним ситуацијама и распоредило одговарајуће снаге.

Кинеска војска није прецизирала колико ће маневри трајати, али судећи по називу, очекује се да ће трајати два дана и да ће се завршити пре почетка 2026. године.

У званичном саопштењу, кинеска војска је саопштила да ће више родова снага спроводити вежбе око Тајвана „из непосредне близине, из различитих праваца“ како би тестирали способност заједничких операција.

Ши Ђи, портпарол Источне команде кинеске војске, рекао је да ће се вежба фокусирати на борбену готовост на мору и у ваздуху, затварање кључних лука и подручја и спровођење вишедимензионалног одвраћања.

- Ово указује на напор да се стекне ваздушна и морска надмоћ и прекине спољна војна подршка, рекао је истраживач у Националном истраживачком институту за одбрану и безбедност у Тајпеју.

Седме велике вежбе од 2022. године.

Ово су седме велике војне вежбе Кине око Тајвана од 2022. године, када је тадашња председница Представничког дома САД Ненси Пелоси посетила острво. Вилијам Јанг, виши аналитичар за североисточну Азију у Међународној кризној групи, рекао је да су такве вежбе, које симулирају блокаду Тајвана, постале „рутинске“.

Међутим, Јанг упозорава на све краћи период између објаве и почетка вежби:

- Ово показује да Народноослободилачка војска Кине постаје све способнија да брзо распореди снаге на борбене положаје, рекао је.

Пекинг тестира одлучност Вашингтона

Најновији кинески потез долази неколико дана након што су САД објавиле споразум о наоружању са Тајваном вредан 11,1 милијарди долара, који би, ако га Конгрес одобри, био највећи споразум о наоружању САД са острвом. 

- Они тестирају како ће америчка влада реаговати, рекао је Јанг.

Прошле недеље, Пекинг је увео санкције 20 америчких компанија повезаних са одбраном и 10 руководилаца у знак протеста због продаје оружја Тајвану. Али Јанг је рекао да су санкције углавном „симболичне“ и да немају стварног утицаја. 

- Зато Пекинг и даље осећа потребу да одржава велике војне вежбе како би директно показао своје незадовољство, додао је.
Односи између две највеће светске економије били су изузетно напети током прошле године, иако су канали комуникације остали отворени.

У новој Стратегији националне безбедности, објављеној почетком децембра, администрација Доналда Трампа нагласила је трговински ривалство са Кином, док је најновији извештај Пентагона Конгресу истакао војно јачање и модернизацију Кине у контексту могућих припрема за инвазију на Тајван.

Покретањем ових војних вежби, Пекинг би такође могао да тестира да ли ће САД одговорити снажним мерама или ће заузети уздржанији приступ како би сачувале услове за планирану посету председника Доналда Трампа Кини следеће године, према Јангу.

У новембру је Трамп рекао да је пристао да посети Пекинг у априлу 2026. и позвао кинеског председника Си Ђинпинга да касније следеће године дође у државну посету САД.

Спор са Јапаном додатно појачава тензије

Кинеска објава вежби уследила је и након што је Пекинг изразио незадовољство изјавама новог јапанског премијера Санае Такаичија, који је сугерисао да би се јапанска војска могла умешати ако Кина предузме акцију против Тајвана.

Тензије између две земље су од тада нагло порасле, а Пекинг захтева да се изјава повуче, док Токио остаје при њеној суштини.

Истовремено, кинески лидер Си Ђинпинг је последњих година спровео велику чистку високих војних званичника. Недавни извештаји такође сугеришу да је министар одбране Донг Ђун можда под истрагом, иако то није званично потврђено.

Су, војни аналитичар са седиштем у Тајпеју, сматра да су Такаичијеви коментари и унутрашња борба за моћ унутар кинеске војске можда подстакли „исхитрену“ најаву војних вежби око Тајвана.

Још један фактор је тренутна политичка ситуација на Тајвану, где је председник из владајуће странке, док парламент контролишу опозиционе странке које се залажу за ближе економске везе са Пекингом. У таквом окружењу, неколико политичких иницијатива наишло је на препреке у законодавном процесу.

Прошлог месеца, тајвански председник Лај Чинг-те открио је план да се додатних 40 милијарди долара уложи током осам година у посебан буџет за одбрану. Међутим, то је блокирала опозиција, која контролише парламент. 

- Мислим да је и Пекинг приметио овај раскол, што му омогућава да настави да врши утицај, рекао је Јанг за DW.

- Кроз ову велику војну вежбу, кинеске власти се вероватно надају да ће опозиционе странке на Тајвану интензивирати критике Лаја, док ће истовремено користити своју већину у парламенту да наставе да блокирају напоре његове администрације да усвоји буџет за одбрану, рекао је Јанг, јавља DW.