Kina spremna da napadne?! Vojne vežbe jačaju strah od invazije na Tajvan, analitičar ističe: Testiraju Ameriku

Peking ne odustaje od svoje tvrdnje da je Tajvan kineska teritorija i obećava da će ga „ponovo ujediniti“ sa matičnom zemljom, ako je potrebno i silom. 

Prema pisanju kineske državne novinske agencije Sinhua, vežbe, nazvane „Misija pravde 2025“, predstavljaju „oštro upozorenje protiv separatističkih snaga i spoljnog mešanja“.

Tajvan, koji odbacuje teritorijalne pretenzije Pekinga, pozvao je Kinu da „ne pogrešno proceni situaciju i ne postane remetilački faktor u regionu“. Osuđujući potez Kine kao „iracionalan“, Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da je formiralo centar za reagovanje u vanrednim situacijama i rasporedilo odgovarajuće snage.

Kineska vojska nije precizirala koliko će manevri trajati, ali sudeći po nazivu, očekuje se da će trajati dva dana i da će se završiti pre početka 2026. godine.

U zvaničnom saopštenju, kineska vojska je saopštila da će više rodova snaga sprovoditi vežbe oko Tajvana „iz neposredne blizine, iz različitih pravaca“ kako bi testirali sposobnost zajedničkih operacija.

Ši Đi, portparol Istočne komande kineske vojske, rekao je da će se vežba fokusirati na borbenu gotovost na moru i u vazduhu, zatvaranje ključnih luka i područja i sprovođenje višedimenzionalnog odvraćanja.

- Ovo ukazuje na napor da se stekne vazdušna i morska nadmoć i prekine spoljna vojna podrška, rekao je istraživač u Nacionalnom istraživačkom institutu za odbranu i bezbednost u Tajpeju.

Sedme velike vežbe od 2022. godine.

Ovo su sedme velike vojne vežbe Kine oko Tajvana od 2022. godine, kada je tadašnja predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila ostrvo. Vilijam Jang, viši analitičar za severoistočnu Aziju u Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je da su takve vežbe, koje simuliraju blokadu Tajvana, postale „rutinske“.

Međutim, Jang upozorava na sve kraći period između objave i početka vežbi:

- Ovo pokazuje da Narodnooslobodilačka vojska Kine postaje sve sposobnija da brzo rasporedi snage na borbene položaje, rekao je.

Peking testira odlučnost Vašingtona

Najnoviji kineski potez dolazi nekoliko dana nakon što su SAD objavile sporazum o naoružanju sa Tajvanom vredan 11,1 milijardi dolara, koji bi, ako ga Kongres odobri, bio najveći sporazum o naoružanju SAD sa ostrvom. 

- Oni testiraju kako će američka vlada reagovati, rekao je Jang.

Prošle nedelje, Peking je uveo sankcije 20 američkih kompanija povezanih sa odbranom i 10 rukovodilaca u znak protesta zbog prodaje oružja Tajvanu. Ali Jang je rekao da su sankcije uglavnom „simbolične“ i da nemaju stvarnog uticaja. 

- Zato Peking i dalje oseća potrebu da održava velike vojne vežbe kako bi direktno pokazao svoje nezadovoljstvo, dodao je.
Odnosi između dve najveće svetske ekonomije bili su izuzetno napeti tokom prošle godine, iako su kanali komunikacije ostali otvoreni.

U novoj Strategiji nacionalne bezbednosti, objavljenoj početkom decembra, administracija Donalda Trampa naglasila je trgovinski rivalstvo sa Kinom, dok je najnoviji izveštaj Pentagona Kongresu istakao vojno jačanje i modernizaciju Kine u kontekstu mogućih priprema za invaziju na Tajvan.

Pokretanjem ovih vojnih vežbi, Peking bi takođe mogao da testira da li će SAD odgovoriti snažnim merama ili će zauzeti uzdržaniji pristup kako bi sačuvale uslove za planiranu posetu predsednika Donalda Trampa Kini sledeće godine, prema Jangu.

U novembru je Tramp rekao da je pristao da poseti Peking u aprilu 2026. i pozvao kineskog predsednika Si Đinpinga da kasnije sledeće godine dođe u državnu posetu SAD.

Spor sa Japanom dodatno pojačava tenzije

Kineska objava vežbi usledila je i nakon što je Peking izrazio nezadovoljstvo izjavama novog japanskog premijera Sanae Takaičija, koji je sugerisao da bi se japanska vojska mogla umešati ako Kina preduzme akciju protiv Tajvana.

Tenzije između dve zemlje su od tada naglo porasle, a Peking zahteva da se izjava povuče, dok Tokio ostaje pri njenoj suštini.

Istovremeno, kineski lider Si Đinping je poslednjih godina sproveo veliku čistku visokih vojnih zvaničnika. Nedavni izveštaji takođe sugerišu da je ministar odbrane Dong Đun možda pod istragom, iako to nije zvanično potvrđeno.

Su, vojni analitičar sa sedištem u Tajpeju, smatra da su Takaičijevi komentari i unutrašnja borba za moć unutar kineske vojske možda podstakli „ishitrenu“ najavu vojnih vežbi oko Tajvana.

Još jedan faktor je trenutna politička situacija na Tajvanu, gde je predsednik iz vladajuće stranke, dok parlament kontrolišu opozicione stranke koje se zalažu za bliže ekonomske veze sa Pekingom. U takvom okruženju, nekoliko političkih inicijativa naišlo je na prepreke u zakonodavnom procesu.

Prošlog meseca, tajvanski predsednik Laj Čing-te otkrio je plan da se dodatnih 40 milijardi dolara uloži tokom osam godina u poseban budžet za odbranu. Međutim, to je blokirala opozicija, koja kontroliše parlament. 

- Mislim da je i Peking primetio ovaj raskol, što mu omogućava da nastavi da vrši uticaj, rekao je Jang za DW.

- Kroz ovu veliku vojnu vežbu, kineske vlasti se verovatno nadaju da će opozicione stranke na Tajvanu intenzivirati kritike Laja, dok će istovremeno koristiti svoju većinu u parlamentu da nastave da blokiraju napore njegove administracije da usvoji budžet za odbranu, rekao je Jang, javlja DW.