Забрињавајуће: Млади политички инфлуенсер у успону велича Хитлера, а има огромну подршку омладине (ВИДЕО)
Сваки пут када неко позитивно помене Хитлера, што се дешава све чешће, све је више одушевљених реакција и навијачког бодрења, а све мање, углавном млаких, осуда и критика
Прошлог викенда један ноћни клуб у Мајамију постао је поприште контроверзне сцене која је путем снимака на друштвеним мрежама брзо обишла читаву планету.
Група десничарских инфлуенсера и интернет личности, коју су предводили Ник Фуентес, браћа Тејт (Ендру и Тристан) и Мајрон Гејнс, обрела се током вечерњег изласка у ексклузивном клубу Вендом где су испијали велике количине најскупљег шампањца и похотно разгледали голишаве девојке на плесном подијуму.
У једном тренутку, понела их је бећарска атмосфера па су одлучили да би баш била права ствар да од ди-џеја наруче забрањену песму Кање Веста "Хајл Хитлер".
Док се песма неколико пута понављала на разгласу, они су весело салутирали у нацистичком поздраву за камере мобилних телефона које су их снимале. Снимци су брзо постали вирални на мрежама, а реакције су биле очекивано бурне. Стивен Мајнер, градоначелник Мајами бича и Јеврејин по пореклу, жестоко је осудио поступке инфлуенсера и понашање клуба у коме се сцена одиграла.
"Дубоко сам узнемирен и згађен овим снимцима у којима извитоперени појединци глорификују Хитлера и убиство милиона недужних људи".
У званичној објави на друштвеним мрежама, сам клуб Вендом брзо се оградио од скандала и навео да је троје запослених отпуштено због тога, а да је виновницима трајно забрањен улазак у тај клуб.
Овај инцидент само је последњи у низу догађаја који говоре у прилог постепене нормализације Хитлера у западном медијском простору.
Сваки пут када неко позитивно помене Хитлера, што се дешава све чешће, све је више одушевљених реакција и навијачког бодрења, а све мање, углавном млаких, осуда и критика.
Довољно је да скокнете до Масковог Икса и да налетите на гомилу шаљивих мимова у којима се, у контексту ратних дешавања у Гази, Хитлер приказује као племенита и видовита личност која је предвидела и покушала да спречи злочине циониста.
Ту су наравно и пажљиво одабрани цитати из Мајн Камфа који говоре о ционистичкој завери да се измешају расе и да се потчини бела раса. Силеџијско и противправно деловање Изреала у међународној политици само је додатно охрабрило и дало алиби онима који су од раније гајили притајене симпатије за немачког фирера.
Неких месец дана пре догађаја у Мајамију, горепоменути Ник Фуентес, млади политички инфлуенсер у успону, рекао је, гостујући код британског новинара Пирса Моргана у емисији, да је Хитлер "кул", објашњавајући да има афинитет за естетику Трећег рајха и за спектакл масовних нацистичких маршева и окупљања у стилу "Тријумфа воље", попут оних их пропагандних филмова Лени Рифенштал.
Уследиле су наравно осуде, али Фуентес није канселован и одстрањен из јавног живота, већ је постао још дрскији и још присутнији, настављајући да се појављује у најпопуларнијим подкастима и политичким емисијама. Ако се присетимо како је жестоко и немилосрдно светска јавност реаговала када је чувени дански режисер Ларс фон Триер током канског филмског фестивала 2011-те провокативно изјавио како има разумевања за Хитлера, можемо да констатујемо да се нешто крупно променило у ових минулих 15 година у погледу односа према Трећем рајху, његовом вођи и историјском наслеђу.
Делом, ту ревизију свакако можемо приписати и природи интернета као медија који фаворизује екстремне ставове и конфликтне личности.
У суштини, ако узмемо Ника Фуентеса као парадигматичан пример, можемо да закључимо да се на друштвеним мрежама итекако исплати бити лајави крелац који има мишљење о свему и који воли да провоцира и шокира својим изјавама и ставовима.
Неспорно интелигентан, брзог језика и духовит на бруталан, црнохуморни начин који импонује младима, Фуентес својим коментарима врло ефектно и хируршки прецизно сече кроз меко ткиво либералног поретка који се дави у контрадикцијама и лицемерју. Публика којој се обраћа је млађа, углавном слабо образована и животно неискусна, а природно наклоњена контрашким ставовима који иритирају естаблишмент.
У том смислу, Фуентес је био врло вешт у коришћењу друштвених мрежа и алтернативних платформи за грађење сопствене заједнице истомишљеника, посебно међу одређеним сегментом младих белих мушкараца који се осећају одбаченим и бесним на естаблишмент.
Иако воли да се представља као "најзабрањенији човек на интернету", тешко је игнорисати чињеницу да је током последњих шест месеци Фуентес постао неко ко буквално "искаче из фрижидера", једна од најдељенијих и најфорсиранијих личности од стране алгоритама на друштвеним мрежама.
То не може да се деси без прећутног одобрења оних невидљивих интернет комесара и чувара дигиталних капија који врло пажљиво контролишу шта ће вам алгоритам дозволити да видите, а шта ће сакрити од вас.
Његови обожаваоци, познати као гројпери, постали су прозелитски ширитељи његовог култа који, попут чланова религиозне секте, неуморно деле исечке из његових емисија у којима Фуентес износи своје контроверзне ставове о расним односима, Холокаусту, политици САД и мушко-женским релацијама.
Његов утицај унутар Републиканске странке и МАГА покрета толико је порастао да је чак и председник Трамп морао у више наврата да се јавно дистанцира од њега, али на благонаклон и неутралан начин који оставља простор да се у будућности његова популарност искористи за потребе странке и конзервативног покрета.
Треба бити поштен па рећи да је отварање Овертоновог прозора у погледу Хитлера почело много пре Фуентеса.
Западна јавност је жмурила на оба ока на очигледне и нескривене неонацистичке тенденције у Украјини, приказујући припаднике Азова и Десног сектора искључиво као храбре борце против руске агресије, а не као поштоваоце идеологије која је изазвала смрт више од 70 милиона људи током Другог светског рата.
Како заборавити овације које је у канадском парламенту добио времешни Јарослав Хунка, украјински борац из озлоглашене Вален SS дивизије док је ишао руку под руку са Џастином Трудоом?
Како објаснити да је прошлог лета хрватски певач Томпсон привукао скоро пола милиона људи на хиподром у Загребу певајући о клањима која су спроводиле усташе као пар екселанс следитељи Хитлерове расистичке и шовинистичке идеологије? Нажалост, чини се да је Хитлер одавно прихватљив и нормализован на Западу као идеолог истребљења православних Словена и отимања њихове земље и ресурса.
Чињеница да неко као што је Ник Фуентес такође има много присталица и симпатизера међу младима у Србији треба да нас забрине.
Јер то што је Фуентес бесан због тога што Израел контролише спољну политику САД и што форсира мешање раса не сме да нас наведе на то да заборавимо да је Другом светском рату страдало између два и три милиона Срба и преко 20 милиона Руса. Та врста релативизације свакако није "кул".
Србија Данас/РТ Балкан
