"Знамо све о теби, на црној си листи" Позив као упозорење: Откривена тактика којом Израел врши психолошки притисак на своје мете

- Храбар народ, храбри званичници и храбри лидери - таква комбинација се не може победити, поручио је тада на друштвеним мрежама.

Само четири дана касније је убијен. У раним јутарњим сатима у уторак, израелска обавештајна служба га је лоцирала у скровишту на ободу Техерана и ликвидирала га прецизним ракетним ударом.

Још један ударац је уследио истог дана. Захваљујући дојави грађана, Израелци су открили где се налази Голамреза Сулејмани, командант озлоглашене милиције Басиџ. Он и неколико његових најближих сарадника били су у шатору у шумовитом делу Техерана, месту где су били приморани да се повуку након што су им базе уништене током неколико дана - убрзо је и он убијен.

Од самог почетка рата, израелски и амерички лидери су јасно ставили до знања да циљ није само војна победа, већ и стварање услова за колапс иранског режима. Убиства кључних личности у уторак представљају важну прекретницу у тој стратегији.

Према документима које је добио Волстрит журнал, Израел спроводи изузетно опсежну и систематску кампању. Циљ није само уништавање инфраструктуре, већ и демонтажа целог безбедносног апарата - од врха до најнижих нивоа.

До сада је око 10.000 пројектила испаљено на хиљаде циљева, укључујући више од 2.200 повезаних са Револуционарном гардом, Басиџом и другим безбедносним структурама. Процене говоре да је има хиљаде погинулих и рањених.

Израелска тактика се заснива на сталном притиску: снаге безбедности се прво терају са својих положаја, затим прате до места окупљања, а потом до импровизованих скровишта где поново постају мете. Циљ је да се исцрпе, дестабилизују и покажу становништву да више нису недодирљиви.

Рат је почео снажним ударцем у само срце режима атентатом на врховног вођу Алија Хамнеија, а у сарадњи са САД, кључни ирански ракетни системи и противваздушна одбрана су брзо уништени.

Уследила је јасна подела задатака. Док су се Сједињене Државе фокусирале на војну и индустријску инфраструктуру, Израел је преузео операције усмерене на унутрашњу контролу режима - полицију, специјалне снаге и паравојне формације.

Другог дана, израелски авиони су почели систематски да уништавају командне центре Револуционарне гарде, Басиџа и специјалне полиције. Циљали су све, од елитних јединица задужених за заштиту престонице до локалних полицијских станица у насељима Техерана. Како су њихове базе уништаване, иранске власти су активирале резервни план: гомилање снага у спортским објектима. Али израелска обавештајна служба је брзо открила ову тактику.

Израел је пратио кретање и чекао да се објекти попуне, а затим их је напао. Међу најтежим ударцима био је напад на стадион Азади, где су убијене стотине припадника снага безбедности и војске.

Сличне сцене су забележене и на другим локацијама, где су тела припадника безбедносних снага лежала испред зграда након удара. Истовремено, болнице су биле преплављене рањеницима.

Иранске власти су јавно приказивале нападе као ударе на цивилне мете, док су прикривале присуство снага безбедности на тим локацијама.

Поред физичких напада, Израел води интензиван психолошки рат. Обавештајни официри су директно контактирали иранске команданте, упозоравајући их да ће, ако не стану уз народ у случају побуне, делити судбину својих претпостављених.

У једном снимку разговора, агент директно каже: „Знамо све о теби. На црној си листи.“ Командант одговара готово очајнички, тврдећи да није непријатељ и молећи за помоћ.

Такве операције су додатно нарушиле морал. Многи припадници снага безбедности више се не осећају безбедно чак ни у својим базама, спавају у возилима, џамијама или импровизованим склоништима.

Под сталним нападима, безбедносне структуре су принуђене да импровизују. Они се усељавају у школе, спортске хале, па чак и стамбене зграде. Неки се крију испод мостова или у аутобусима, док становници често напуштају зграде из страха да не постану мете.

Истовремено, свакодневни живот почиње да се распада. Полиција је делимично парализована, истраге су у застоју, грађани нису у стању да реше чак ни основне случајеве, а трговцима се саветује да затворе пре мрака јер безбедност више није загарантована.

Упркос томе, режим и даље одржава контролу над улицама. Снаге безбедности прете да ће употребити смртоносну силу како би зауставиле протесте, а многи грађани верују да би покушај устанка у овом тренутку био самоубилачки.

Како се кампања развијала, Израел је додатно проширио операције. Флоте дронова су распоређене, кружећи изнад Техерана и других градова, циљајући контролне пунктове и блокаде путева.

Ови прецизни удари често су вођени дојавама Иранаца. Дронови би гађали мање мете, неколико припадника снага безбедности истовремено, али континуирано, стварајући стални притисак и осећај несигурности. Десетине контролних пунктова су уништене широм престонице, укључујући кључне путеве и тргове. Упркос свему томе, коначни исход остаје неизвестан. Иран је ограничио приступ интернету и строго контролише информације, што отежава независну процену стварне ситуације.

Војни стручњаци упозоравају да је изузетно тешко срушити режим искључиво ваздушним нападима. Ако преживи, иранска влада би могла да изађе из сукоба још радикалнија и опаснија.

С друге стране, израелске процене указују на то да комбинација економског колапса и растућег незадовољства гура режим ка неизбежном колапсу, било током рата или у периоду који следи. Али кључ остаје у рукама самих Иранаца.

- Они гледају како се систем распада пред њиховим очима, каже аналитичар Фарзин Надими.

- Али за потпуни преокрет биће потребно још много удараца - закључује он, а преноси WSJ.