"Znamo sve o tebi, na crnoj si listi" Poziv kao upozorenje: Otkrivena taktika kojom Izrael vrši psihološki pritisak na svoje mete

- Hrabar narod, hrabri zvaničnici i hrabri lideri - takva kombinacija se ne može pobediti, poručio je tada na društvenim mrežama.

Samo četiri dana kasnije je ubijen. U ranim jutarnjim satima u utorak, izraelska obaveštajna služba ga je locirala u skrovištu na obodu Teherana i likvidirala ga preciznim raketnim udarom.

Još jedan udarac je usledio istog dana. Zahvaljujući dojavi građana, Izraelci su otkrili gde se nalazi Golamreza Sulejmani, komandant ozloglašene milicije Basidž. On i nekoliko njegovih najbližih saradnika bili su u šatoru u šumovitom delu Teherana, mestu gde su bili primorani da se povuku nakon što su im baze uništene tokom nekoliko dana - ubrzo je i on ubijen.

Od samog početka rata, izraelski i američki lideri su jasno stavili do znanja da cilj nije samo vojna pobeda, već i stvaranje uslova za kolaps iranskog režima. Ubistva ključnih ličnosti u utorak predstavljaju važnu prekretnicu u toj strategiji.

Prema dokumentima koje je dobio Volstrit žurnal, Izrael sprovodi izuzetno opsežnu i sistematsku kampanju. Cilj nije samo uništavanje infrastrukture, već i demontaža celog bezbednosnog aparata - od vrha do najnižih nivoa.

Do sada je oko 10.000 projektila ispaljeno na hiljade ciljeva, uključujući više od 2.200 povezanih sa Revolucionarnom gardom, Basidžom i drugim bezbednosnim strukturama. Procene govore da je ima hiljade poginulih i ranjenih.

Izraelska taktika se zasniva na stalnom pritisku: snage bezbednosti se prvo teraju sa svojih položaja, zatim prate do mesta okupljanja, a potom do improvizovanih skrovišta gde ponovo postaju mete. Cilj je da se iscrpe, destabilizuju i pokažu stanovništvu da više nisu nedodirljivi.

Rat je počeo snažnim udarcem u samo srce režima atentatom na vrhovnog vođu Alija Hamneija, a u saradnji sa SAD, ključni iranski raketni sistemi i protivvazdušna odbrana su brzo uništeni.

Usledila je jasna podela zadataka. Dok su se Sjedinjene Države fokusirale na vojnu i industrijsku infrastrukturu, Izrael je preuzeo operacije usmerene na unutrašnju kontrolu režima - policiju, specijalne snage i paravojne formacije.

Drugog dana, izraelski avioni su počeli sistematski da uništavaju komandne centre Revolucionarne garde, Basidža i specijalne policije. Ciljali su sve, od elitnih jedinica zaduženih za zaštitu prestonice do lokalnih policijskih stanica u naseljima Teherana. Kako su njihove baze uništavane, iranske vlasti su aktivirale rezervni plan: gomilanje snaga u sportskim objektima. Ali izraelska obaveštajna služba je brzo otkrila ovu taktiku.

Izrael je pratio kretanje i čekao da se objekti popune, a zatim ih je napao. Među najtežim udarcima bio je napad na stadion Azadi, gde su ubijene stotine pripadnika snaga bezbednosti i vojske.

Slične scene su zabeležene i na drugim lokacijama, gde su tela pripadnika bezbednosnih snaga ležala ispred zgrada nakon udara. Istovremeno, bolnice su bile preplavljene ranjenicima.

Iranske vlasti su javno prikazivale napade kao udare na civilne mete, dok su prikrivale prisustvo snaga bezbednosti na tim lokacijama.

Pored fizičkih napada, Izrael vodi intenzivan psihološki rat. Obaveštajni oficiri su direktno kontaktirali iranske komandante, upozoravajući ih da će, ako ne stanu uz narod u slučaju pobune, deliti sudbinu svojih pretpostavljenih.

U jednom snimku razgovora, agent direktno kaže: „Znamo sve o tebi. Na crnoj si listi.“ Komandant odgovara gotovo očajnički, tvrdeći da nije neprijatelj i moleći za pomoć.

Takve operacije su dodatno narušile moral. Mnogi pripadnici snaga bezbednosti više se ne osećaju bezbedno čak ni u svojim bazama, spavaju u vozilima, džamijama ili improvizovanim skloništima.

Pod stalnim napadima, bezbednosne strukture su prinuđene da improvizuju. Oni se useljavaju u škole, sportske hale, pa čak i stambene zgrade. Neki se kriju ispod mostova ili u autobusima, dok stanovnici često napuštaju zgrade iz straha da ne postanu mete.

Istovremeno, svakodnevni život počinje da se raspada. Policija je delimično paralizovana, istrage su u zastoju, građani nisu u stanju da reše čak ni osnovne slučajeve, a trgovcima se savetuje da zatvore pre mraka jer bezbednost više nije zagarantovana.

Uprkos tome, režim i dalje održava kontrolu nad ulicama. Snage bezbednosti prete da će upotrebiti smrtonosnu silu kako bi zaustavile proteste, a mnogi građani veruju da bi pokušaj ustanka u ovom trenutku bio samoubilački.

Kako se kampanja razvijala, Izrael je dodatno proširio operacije. Flote dronova su raspoređene, kružeći iznad Teherana i drugih gradova, ciljajući kontrolne punktove i blokade puteva.

Ovi precizni udari često su vođeni dojavama Iranaca. Dronovi bi gađali manje mete, nekoliko pripadnika snaga bezbednosti istovremeno, ali kontinuirano, stvarajući stalni pritisak i osećaj nesigurnosti. Desetine kontrolnih punktova su uništene širom prestonice, uključujući ključne puteve i trgove. Uprkos svemu tome, konačni ishod ostaje neizvestan. Iran je ograničio pristup internetu i strogo kontroliše informacije, što otežava nezavisnu procenu stvarne situacije.

Vojni stručnjaci upozoravaju da je izuzetno teško srušiti režim isključivo vazdušnim napadima. Ako preživi, iranska vlada bi mogla da izađe iz sukoba još radikalnija i opasnija.

S druge strane, izraelske procene ukazuju na to da kombinacija ekonomskog kolapsa i rastućeg nezadovoljstva gura režim ka neizbežnom kolapsu, bilo tokom rata ili u periodu koji sledi. Ali ključ ostaje u rukama samih Iranaca.

- Oni gledaju kako se sistem raspada pred njihovim očima, kaže analitičar Farzin Nadimi.

- Ali za potpuni preokret biće potrebno još mnogo udaraca - zaključuje on, a prenosi WSJ.