Инђија је изнедрила велике глумце, успешне спортисте, сликаре, а у срцу Војводине рођен је и један архиепископ српске цркве (ФОТО/ВИДЕО)
Ово је прича о њима
Међу плодним војвођанским равницама сместила се Инђија, градић по много чему специфичан, а нарочито по томе што је изнедрио велика имена из света уметности, књижевности, глуме, спорта, али и другог архиепископа српске православне цркве.
ОД ШКЕМБИЈАДЕ ДО НОЋИ ВИНА: Ово је прича о фестивалима у Жабљу
Свети Арсеније И Сремац (?—1266) је био други архиепископ српски, од 1233. до 1263. године. Његово место рођења није тачно утврђено. Архиепископ пећки Данило II у "Житију архиепископа Арсенија" написаном између 1324. и 1327. наводи да је пореклом "од сремске земље".
Замонашио се у младости и кад је чуо за делатност Светог Саве отишао је њему у Жичу. Свети Сава га је убрзо поставио за игумана Жиче.
Арсеније је за архиепископа изабран вољом свог претходника Светог Саве који се 1233. повукао са трона пред други полазак за Јерусалим. Повукао се са трона 1263. услед тешке болести (парализе). Боловао је и умро у Црнчи код Бијелог Поља 28. октобра 1266. године и сахрањен у Храму Светих апостола у Пећи. Његове мошти ношене су и чуване по разним манастирима, а од 1920. године налазе се у манастиру Ждребаоник код Даниловграда.
Посетите фијакеријаду у Црепаји и уживајте у магији коју само липицанери могу да пруже (ФОТО/ ВИДЕО)
Српска православна црква га прославља као светитеља 28. октобра по црквеном тј. 10. новембра по грађанском календару.
Природна лепота надомак Шида: Атракција за све који воле природу
Никита Миливојевић, српски позоришни редитељ, добитник свих најзначајнијих награда, вероватно наш најангажованији редитељ у иностранству, а један је од оснивача Шекспировог фестивала који се одржава у Србији.
Прочитајте и:
Иако, како сам истиче, готов не стигне да распакује кофере, а већ креће на другу дестинацију, увек с поносом истиче своје порекло када прича о родној Инђији.
Последњи у низу успеха овог "светског, а нашег" reditellja, била је представа "Перикле", коју је на свој аутентичан начин оживео, а салу Народног позоришта у Нишу попунио је до последњег места.
Добитник је Стеријине награде за позоришну представу "Бановиц Страхиња" Борислава Михајловица Михиза, за коју је адаптирао текст, а готово да нема релевантних награда у земљи и региону које нису нашле место на његовојполици трофеја.
Мирослав Радуљица рођен је у Инђији 1988. године. Кошаркашку каријеру је почео у млађим категоријама ФМП Железника.
Црква светог Георгија у Уздину: Ову цркву Румуни обожавају, а ево и зашто!
У лето 2010. потписао је петогодишњи уговор са Ефес Пилсеном, а у августу 2011. Радуљица је дошао на једногодишњу позајмицу у Партизан. Са црно-белима је освојио два трофеја, Куп Радивоја Кораћа и Првенство Србије. Више о "диву са брадом" можете прочитети ОВДЕ.
Божидар Атнтуновић, рођен је 24. јул 1991. године, српски атлетичар, специјалиста за бацање кугле. Члан је АК Градитељ из Инђије. Студира на Државном универзитету у Аризони.
Каријеру је започео као бацач диска да би убрзо прешао на куглу. Кадетски је првак Србије 2008, а 2009. првак за млађе јуниоре. На Светском јуниорском првенству 2010. у Монктону у Канади постигао је векики успех постављањем новог лучбог рекорда за тарије јуниоре 20,20 м, (6 кг), чиме је освојио друго место и сребрну медаљу. Ово је прва медаља са Србију у дисциплини бацање кугле са светских јунорских првенстава.
Највернији чувар традиције Војвођана: Ово је прича о Макси гајдашу (ФОТО)
Први официјелни рекордери стазе постали су Кенијац Џозеф Нзау са 2:19,32 и Југословенка Сузана Ћирић (касније Јањић) са 2:45,09 временом.
Библиотека на отвореном: Изненађење за све посетиоце на плажи "Штранд" у Новом Саду (ФОТО)
Рукометаш Милан Вукас рођен је 19.06.1986.године, одрастао је у Инђији, где је и направио своје прве рукометне кораке, наравно у Железничару. Потом одлази у Партизан, а онда редом Спартак Суботица, Амицитиа Zurich, Црвена Звезда, Пандури Таргу Јиу, Цсм Буцурести. Уписао је 39 наступа за младу репрезентацију Србије, са којом је освојио Европско и Светско првенство. Освојио је титулу у нашој Суперлиги са Црвеном Звездом, а те сезоне био је најбољи стрелац. Играо је ЕХФ куп, Лигу шампиона, а уписао је и 3 наступа за А селекцију Србије.
