На овом месту у Србији се опорављао РИЧАРД ЛАВЉЕ СРЦЕ, а легенда о закопаном благу живи и даље!
Базилика Арача, која се налази у атару између Новог Бечеја и Новог Милошева на Тиси, један је од наших најзначајнијих културно-историјски споменика првог реда за који мало људи уопште зна да постоји, а камоли да се ту исцрпљен опорављао енглески краљ Ричард Лавље Срце.
Остаци овог споменика културе једини сведоче како је изгледао средњи век у овом делу наше земље, што Арачи даје још једну изузетност.
Романичка базилика подигнута је око 1230. године, од тесаног камена, тесаника мермера и опеке. Бурни историјски догађаји уништавали су је неколико пута, а обновљена је захваљујући краљици Јелисавети Анжујској 1370. године. Арачу је 1417. у посед добио деспот Стефан Лазаревић, а након њега 1441. године и деспот Ђурађ Бранковић.
ЛОША НАЈАВА МЕТЕОРОЛОГА! Кошава је кратког века, ВРАЋА СЕ МАГЛА: У овим деловима Србије биће најкритичније!
СТАЛНО ЈЕ ЈЕДЕМО, А ПУНА ЈЕ ОТРОВА! Ова храна која је ЧЕСТО НА СНИЖЕЊУ, садржи и ФЕКАЛИЈЕ, ПЕСТИЦИДЕ И ХОРМОНЕ
"Ово је устанак за парче неба и веру, СРПСКИ ДУХ СЕ ПРОБУДИО" Патриотска порука Биковића ДАЈЕ СНАГУ за борбу ЗА СРПСТВО!
Турци су је спалили 1551. године и од тада није обнављана. Њене незаштићене зидине, које наговештавају некадашњу монументалност, ипак и даље стоје, препуштене времену, ветру, снегу и киши скоро 470 година.
- Основа ове импозантне цркве као и просторни распоред карактеристичан је за фрањевачке цркве у прелазној варијанти романоготичког стила. Крајем 14. века у апсиду је дозидан готички звоник, а као што се може видети богат спектар архитектонских украса сачуван је делимично или у фрагментима. Првобитна црква грађена у 11 или 12 веку и посвећена је Светом Архангелу Михајлу, Светом Јовану Крститељу или Светим Козми и Дамјану. Први писани траг о њој имамо из 13. века. Базилика подигнута око 1230. године грађена је за време Беле 4 и може се приписати бенедиктинцима - рекли су нам у Заводу за заштиту споменика културе из Зрењанина.
На врху се налази капела типична за 13. век, какве су подизали витешки редови, Јовановаца, Темлара и Крсташа. Једна легенда каже да се у Арачу након Трећег крсташког похода склонио и најпознатији крсташ, краљ Ричард Лавље Срце.
Кренуо је кући мање познатим путем обалама река, које су залеђене отежавале повратак. Код данашњег Сланкамена на Дунаву срео је монахе из Араче који су му понудили да презими код њих. Угрејано банатско блато наводно је излечило малаксалог краља који је опет по другој легенди ту закопао и свој штит са златним лавовима.
- Пошто је ово подручје било увелико изложено сукобима са Турцима, настанак бројних утврђења у јужној Угарској убрзао је и развој манастира и његове фортификације. Археолошким истраживањем утврђен је положај фортификације у јужном делу манастирског комплекса и то једне квадратне куле. Напади на манастир су били веома снажни што потврђују остаци спаљених конака, пошто је у њима нађено топовско ђуле, које је вероватно испаљено из катапулта или бомбарде. Ипак ни манастир није био без одбране, на шта указују остаци самострела - изјавили су из Завода.
Свуда око Араче видљиве су рупе које су остављали трагачи за закопаним благом. Колико је било трагача, толико је отрилике било и легенди о благу. Једна од највећих је она о хунском освајачу Атили, познатијем по надимку "Бич божији", који је у овом делу данашње Војводине ковао план о заузимању тада пребогатог Сирмијума.
Опљачкано благо, према легенди, након Атилине смрти 454. године, заједно са ковчегом, завршило је у Тиси и до данас није откривено где. Прва обимнија истраживања и први заштитни радови у Арачи спроведени су од 1970. до 1978. године. Некропола у Арачи истражена је само једним делом, јер су ископавања била ограничена површинама истраженим седамдесетих година.
У најстаријем периоду, у праисторији на овом месту су се налазила прва праисторијска насеља из времена неолита и енеолита, што је забележено налазима фрагмената керамике. Надморска висина од 82 метра штитила је људе од поплава и освајача због чега су и насељавали овај крај 7500 година. Последњи становници Арачу су напустили у првој половини 18. века. Данас се њени остаци налазе у сред "ничега" међу непрегледним војвођанским њивама. Предвиђена је изградња визиторског центра на Арачи, као најстаријем средњевековном споменику у Банату
Арачки камен којег је ископао др. Петер Гереце, чува се данас у Пештанском националном музеју. На једној страни камена налази се мотив плетер-птица-коњ, а на другој само плетер, вероватно је плоча првобитно служила као надвратник, а касније као део надгробне плоче.
Амерички амбасадор питао Србе како су почели годину: Лаки одговорио, а налог му је ОДМАХ СУСПЕНДОВАН! (ФОТО)
У Драгачеву одустали од санки и клиска: Ево како ЦЕЛО СЕЛО СКИЈА НА СТРМОЈ СТАЗИ (ФОТО/ВИДЕО)
(УЗНЕМИРУЈУЋИ ФОТО) Језиви ПОКОЉ оваца у близини Чонопље, починилац и даље МИСТЕРИЈА - ЛУТАЛИЦЕ или ОТРОВ?
ИГОР ЈУРИЋ ШОКИРАО СРБИЈУ! "Знам за битне људе који су ПЕДОФИЛИ, оргијају са ДЕВОЈЧИЦАМА од 12 година"
ОВО НИКАКО НЕ РАДИТЕ СА СВЕТОМ ВОДИЦОМ: Свештеник открива шта да радите са СТАРОМ када узмете НОВУ ОСВЕШТАНУ