ИВАНКА ВОЗИ БОЉЕ ОД МИШКА: За воланом је 30 година, љубав према аутобусу усадила и деци!

Иванка Недељков (56) већ три деценије, као возач аутобуса, крстари српским и европским путевима, а прича о њој проширила се много даље од њеног Мокрина. Како и не би када се бави занимањем типичним за мушкарце, а уз то је превозила бројне познате личности, пре свега из света спорта. Љубав према овом послу усадила је и својим наследницима... 

Радни век се полако ближи крају, и Иванки су, кад на то помисли, помешана осећања. Госпођи Недељков је, иначе, матична кућа "Аутопревоз", који је напустила кад је прешла у "Ласту", али се, после одређеног времена, вратила "кући". 

- Радићу до децембра следеће године, а да нису продужили, већ бих била у пензији - прецизира она, на почетку приче за Србија Данас. - Лепе су то године проведене за воланом. То треба само - волети. Можда то неки не разумеју, али, овај посао је јако леп. Радила сам у "Ласти" десет година, тако да сам, малтене, пропутовала читаву Европу. 

И онда - повратак. Као спортисти који се, после уносног иностраног ангажмана, пред крај каријере врате у матични клуб. А Иванка је, између осталог, позната управо по томе што је превозила бројне познате спортисте. 

- Били су ту и фудбалери Црвене звезде и Партизана, ватерполо репрезентативци, рукометашице, кошаркашице... Марина Маљковић је ту била тренер, дружиле смо се... Било је ту бројних анегдота, не могу сад на брзину да се сетим...

На Иванку је посебан утисак оставила глумица Милена Дравић, дивећи се њеној професији. 

- Као и ја њеној (смех). Дивила се мојој храбрости. Ипак је то... У Ласти сам возила и "дабл-декера", тако да је то било још атрактивније. Некима можда и страшно... 

А Вама? 

- Кад возим мог "пунта" и кад гледам хоћу ли га ударити - можда би и аутобусом прошла туда. А пунто - већ гледам да ли би га ударила или не (смех). Да ли ћу проћи и кроз пола капије, рецимо. Аутобус бих већ протерала... 

Што каже Бата Стојковић у "Ко то тамо пева" - "Да се ја питам, ја бих протерао аутобус овуда" (смех). Да ли вам је, можда, "Ко то тамо пева" омиљени домаћи филм, с обзиром на професију? 

- "Е, баш тако (смех). Вози, Мишко...

Поготово је, кажете, узбудљиво кад се иде под пратњом? 

- Полиција ме обично прати кад возим спортске екипе. Израелци су, рецимо, јако ригорозни. Имају јако изражен страх да им се нешто не деси, па су то онда велика обезбеђења. Највеће је искушење кад се вози под пратњом. 

У многим ситуацијама сте, сигурно, морали да будете "женско, а мушко"? 

- Јесте. Мени је много више требало доказивања него мушкима. Има, наравно, добрих колега, другара, али кад жена успе у мушком послу, онда је ту много зависти. Многи не могу то да прихвате. 

Између осталог, интересантно је да сте прва жена која је аутобусом дошла на Острог?

- Да, то је било деведесетих. Није ми било нимало свеједно. Сад је одрађен тај део пута... 

Имате ћерку и сина, и обома сте усадили љубав према професији којом се бавите? 

- У шали имамо обичај да кажемо да сам ја стварно своју децу извела на пут. Буквално (смех). Син је исто возач, а ћерка инструктор у Саобраћајној школи. Сви смо на путу. 

Још мало... До пензије, бар кад је Иванка у питању... 

- Не знам како ћу без волана. Мислим да нећу мировати. Путоваћу макар за своју душу. Са друге стране, једва чекам да одем у пензију што се тиче неке сигурности.