"Чула сам се са лекарима и полицијом": На данашњи дан Деа Ђирђевић доживела је тешку несрећу - "Славим дан своје победе"
Водитељка је открила да је још увек у контакту са свим људима који су јој се нашли у овој ужасној несрећи која ју је задесила.
Навршава се седам година од тешке саобраћајне незгоде у којој је водитељка телевизије "Пинк", Деа Ђурђевић, задобила озбиљне повреде руке. Иначе, овај догађај дубоко је потресао домаћу јавност, али и остао упамћен као почетак једне изузетне животне борбе.
Иако је пут опоравка био дуг и неизвестан, Деа је и тада, као и данас, показала снагу, истрајност и веру које су надахнуле многе. У месецима и годинама након несреће, остала је доследна себи, професионална, оптимистична и одлучна да се врати послу који воли.
Говорећи за "Телеграф", Деа је открила какве емоције у њој буди данашњи дан и како, са временске дистанце, гледа на период који је иза ње.
-Данашњи дан искрено да вам кажем захвална Богу за све, ето тако сам се пробудила. Захвална Богу што је прошло све и што је сада све добро и што иде у добром смеру. Без обзира на све данас је један добар дан. Дан победе. Дан своје победе славим - испричала је.
Подсетимо, у тренутку несреће, када ју је ударио аутобус, помоћ је стигла са свих страна, од пролазника који су се затекли на лицу места, до лекара, припадника Хитне помоћи и полиције. Деа је открила да ли је са тим људима остала у контакту и да ли се и данас чују.
-Чујем се са свима и даље наравно. Чула сам се и данас са свима. Чини ми се онако евоцирамо само лепе успомене. Ако могу да нађу нашли смо лепе - рекла је она.
Посебну радост у њен живот данас доноси и чињеница да очекује принову, што је испуњава додатном снагом и оптимизмом, а рекла је и ко јој у овом периоду даје највећу енергију и подршку.
-Највише енергије ми дају породица и пријатељи. Данас сам се богами чула и са лекарима, људима из хитне помоћи, полицијом свима који су били ту. Чујемо се сваке године од јутра па цео дан и дописујемо - каже она, па додаје и шта су јој поручили:
-Радују се наставку живота. Хвала Богу неки од њих су постали и баке и деке и родитељи, па се онда већ годинама и дружимо. На пример, Марија која ми је помогла... она је постала мајка тако да ето сви смо у тако неком лепом расположењу - рекла је за Телеграф ведра и оптимистична Деа Ђурђевић.
