Процурели нови детаљи здравственог стања Зорице Марковић, после напуштања Елите и хитне хоспитализације

Певачица Зорица Марковић је због здравствених проблема изашла из "Задруге 9 Елите" па и завршила у болници, а сада је открила нове детаље свог здравственог стања.

 Како је испричала, ситуација у којој се нашла нимало није била наивна.

 - Мене је вирус тамо закачио, у "Елити" и, вероватно напада органе који су проблематични и хронични. Мене је напало тамо где не треба, па су ми ставили стент. То је било неизбежно, јер имала сам аритмију, преко 50.000 прескока - почела је Зорица, која се сада према сопственом признању значајно боље осећа.

Зорица је за "Скандал" додала: 

- Много је боље. Лакша сам, шетам. Све се запушило, па је све одатле кренуло како не треба. Не пушим, придржавам се строго онога што су они рекли. Доктори, наравно, раде контроле, сад за месец дана идем поново. Терапија је добра, примам је. Мислим, код њих нема грешке. Тако да, даће Бог све даље, сваког дана све боље и боље. 

Она је открила да ли је посумњала да ће остати у болници пошто јој се слошило.

 - Не, то ни најмање. Све је кренуло од вируса. Антибиотици су ме други пут баш оборили с ногу. Људи су били коректни, свима су давали витамине, антибиотике и све што треба; ја сам претерала с антибиотицима, уништила сам и желудац. Долазили су и лекари. Онда је кренула аритмија, почело је да ме обара. Мерили су ми пулс, био је 34. То је већ аларм. Онда су кренула испитивања и на крају коронарографија. Сат и по је то трајало. Професор је хтео да ми намести стент како треба, мајсторски га је поставио, као Ајфелову кулу. Али добро, 20 година је прошло од операције, мора ремонт. 

Певачица је добро поднела болове. 

 - Јесте инвазивно, али није страшно. Не може да не боли, али издрживо је. Нисам се уплашила, јер сам знала ко ме оперише. Човек је 31 годину у том послу и најбољи је. Цела екипа на Институту Дедиње је невероватна. Како трче око пацијената, то не постоји нигде. Хвала им свима. 

Није сигурна какав ће јој бити наредни пословни корак. 

- Мислим да је време да повучем ручну. Не мора три пута да ме клепи по ушима, да бих се опаметила. То су опомене. Стент може да траје кратко, може десет година, зависи. Мене је доктор средио пре 20 година, мало ли је. Немам план. Мислим да ћу да се посветим себи. Радила сам од малих ногу. Нисам халапљива. Хвала Богу, имамо за пристојан живот, синови раде, свако има своју причу; ја сад могу мало да уживам. Не могу да лежим и не радим ништа, то би ме убило, али нешто лагано, неку обавезу да имам. Кафана сигурно више не. То је најтеже што сам могла да изаберем, али ме је испуњавало. Можда би било другачије да сам нешто друго радила. Нешто ситно, да имам обавезу. 

Додала је: 

- Преслушавала сам старе песме и схватила колико добрих ствари имам. На сваком албуму имам по девет и све су добре, а неке су остале неправедно запостављене. Можда ћу преснимити по једну песму са сваког албума, оне које су неправедно запостављене. Тешко је данас наћи песму какву ја хоћу, ја сам народњак и не бих експериментисала.