Станија Добројевић бије битку са опасном болешћу - На њу је остављена последица за цео живот
Популарна старлета се суочила са великим проблемом.
Станију Добројевић живот није мазио, смрт оца Драгана Добројевића оставила је на њу вечне последице.
Доживела је пре неколико година велики стрес о ком ретко говори.
Давне 1995. године почео је прогон српског становништва у Хрватској, а међу програнима била је и ријалити учесница Станија Добројевић. Од стреса који је доживела након што су јој у рату запалили дом, бацили бомбу на ауто и убили тату, Добројевићева је добила поремећај рада штитне жлезде, с којим се и данас бори. Смрт Драгана Добројевића, оца Станије Добројевић, оставила је на њу последице за цео живот! Њен брат је такође услед стреса доживео алопецију и остао без косе.
- Када се догодила трагедија и рат 1995. године, у истом дану убијен јој је отац, спаљена кућа и бачена бомба на ауто. Тада је с мајком и братом Санијем завршила у колективном смештају, са свим људима који су доживели сличну судбину. Она је тада имала само 10 година, али сећа се свега као да је јуче било. Ситуација је стресна за целу породицу. Поред тога што трагичне слике увек има пред очима, она се и разболела. Штитна жлезда јој је критична, што је сваког часа може довести у опасност. Према савету лекара, Станија не сме да се нервира, тугује и плаче, јер се то све одржава на њено здравље. Њена мајка увек је страховала за њу, јер је трагедија највише утицала на старлету. Била је веома везана за оца - открива извор за "Пинк" и додаје да она на шест месеци има редовне контроле, а да ће лекове морати да пије до краја живота.
Иако је учесница „Задруге“ раније причала о несрећи, постоје ствари које није желела да износи у јавност.
- Она је током одрастања променила чак девет основних школа, а Рума је била тринаесто место у које су се доселили. Константно упознавање с новим местима, људима, учитељима, децом, борба за проналазак свог места у друштву, жеља да се докаже као одличан ђак, стицање пријатеља и уклапање били су веома тешки и потресни. Губитак оца оставио је велике последице у животу, изгубила је очинску фигуру, неку врсту осећаја заштите и сигурности, али је њена мајка све радила да то надомести, да се бори за њих као права лавица и изведе их на прави пут, у чему је и успела - каже извор за "Пинк" и додаје да је и њен брат Сани претрпео стрес и остао без иједне длаке на телу.
Све је то последица ужасног стреса. Њему је преко ноћи почела да опада коса, све док није изгубио последњу длаку на телу. И та ситуација је Станију изузетно потресла.
Станија је пре неколико година за "Курир" рекла да се разболела и да вуче последице из детињства.
- Тата ми је убијен током рата у Хрватској. Био је кућни пријатељ Слободана Милошевића, познавао је и Жељка Ражнатовића. Кад је живот у Хрватској постао немогућ, мама, брат и ја смо напустили кућу у Окучанима на коју су касније бацили бомбе и сравнили је са земљом. Тата је остао тамо. Наредне две године нисмо знали ништа о њему, да ли је жив или мртав. Када су нам јавили да је убијен, срушио нам се цео свет. Мама је имала тек тридесетак година, брат шест, а ја десет. Рекли су нам да је сахрањен у једној масовној гробници у Хрватској. Ни дан-данас не знамо где је сахрањен, нити детаље његовог убиства. Године без тате биле су мучне за нас, селили смо се често. Очинска фигура ми је одувек фалила. Можда зато и данас од свог мушкарца тражим заштиту, мора да буде сигуран у себе да бих му поклонила срце. Све то одразило се на моје здравље, а последице и данас имам - изјавила је тада Станија.