"ГЛЕДАО САМ СПАЉЕНЕ КАШИЧИЦЕ!" Карић се СЛОМИО због очеве борбе са НАРКОТИЦИМА - проговорио и о РАЗВОДУ
Емотивно!
Немања Вујичић, репортер емисије "Премијера - Викенд специјал" је у оквиру своје рубрике "1800 секунди са Немањом" угостио задругара Стефана Карића, који је имао своју животну исповест.
ВОЈАЖ ЈЕ УЗРОК КРАХА ЉУБАВИ ЕЛЕНЕ И ФРАНА? Откривени нови ДЕТАЉИ раскида певачице са бившим задругаром
АУ! Након бруталног СКАНДАЛА који је синоћ тресао Белу кућу, Алекс и Дејан сада урадили ОВО! ХИТ!
"ИМАМ ТАЈ КРУГ ПАЋЕНИКА КОЈИ МИ СЕ ВРАЋАЈУ" Маја открила шта планира када Цар ИЗАЂЕ ИЗ ЗАДРУГЕ "Зваће ме"
- Свакодневно се питам да ли неко пита за мене... У оваквом простору се запиташ да ли неко испрати нека дешавања... Питам се да ли сам некога повредио, да ли су поносни на мене - причао је Стефан.
- Шта те је научила та удаљеност од својих? - питао је Немања.
- Научило ме је свашта. Доста сам сазрео, доста ми је помогла "Задруга" у сазревању, у том делу живота где сам мислио да знам све о људима. Схватио сам на шта су људи спремни - рекао је Стефан.
- Како је изгледало твоје детињство? - питао је репортер.
- Родио сам се на Звездари, поносан сам на свој крај, отац ми је Осман, мајка ми је Лидија. Некад мисле да ми је мајка Кристина. То је садашња жена мог оца, која ми је много помогла. Живео сам са оцем, мајком и ујаком у 45 квадрата, ту ми је мајка и даље. То нисте имали прилике да забележите. Растао сам до 4. или 5. године са њима, тада су се развели, ја сам остао са мајком. Тад почиње мој живот негде, од кад ја постајем свестан свега. Искрено, нисам залазио претерано у развод, јер су увек имали речи хвале једно за другог, без озбзира што нису причали до моје 20. године. Мој отац је имао тај неки свој порок, који је превазишао. Један део проблема је био тај што је он био зависник - рекао је Стефан.
- Да ли си га питао како се одвикао? - питао је Немања.
- Пролазио сам тај однос са њим... Слике су ми у глави... Свашта сам преживео као мали... Гледао сам како је то нешто на столу, кашичице које су биле изгореле од тих свећа, упаљача... И дан-данас памтим то једно бицикло које је било у дворишту, где су се окупљали његови пријатељи. Било им је криво што су кренули том странпутицом. Сећам се те собице од његовог другара, где су се скупљали, ја сам увек излазио и возио тај бицикл кад су то нешто радили... То је била једна мала бицикла са три точка, имала је мрежасте фелне. Возио сам тај троцикл, ишао кроз гаражу, док сам чекао да се то нешто заврши. Осман никада није дозвољавао да ја то гледам лично, али сам био упознат са тим... Та његова екипа је почела то да конзумира, радили су неке од јачих момака у граду, неки су нажалост изгубили животе због тога или имају последице. Он се извукао из тога. Ја сам доста научио, никада се није десило да то пробам. Никад нисам имао жељу, гадило ми се. Сама та помисао на то ми је то у глави направила, ту баријеру... Сто пута је Осман са мном причао о томе, доста ме је научио. Наместило се као да је он тај период дао да би ми показао шта не треба да радим. Мајка и он тада нису били заједно, она је радила по цео дан, борила се. Отац ме је виђао скоро сваког дана. Прво викендом, а онда... Виђали смо се скоро сваког дана, увек смо били у контакту. Није било периода да се не виђамо - причао је Стефан кроз сузе.
- Да ли је твоја мајка патила због тога? - питао је Немања.
- Никад ми то није показивала. Мени су они све пружили. Од уста су одвајали да бих ја имао. Никада ми ништа није недостајало. Можда бих волео да сам имао брата или сестру - наставио је Стефан.
Детаљније погледајте у видеу.
