Да ли је седети под климом добро или лоше по здравље? Стручњаци решили мистерију

Климатизација је постала стандард у савременом животу, посебно у врућим периодима, којих је, захваљујући климатским променама, све више. Иако су клима уређаји за многе неизоставан део свакодневице, има и оних који их избегавају због страха од потенцијалних негативних ефеката на здравље.

Често се поставља питање: Да ли је клима-уређај здрав или не? Који страхови су оправдани, а који не?

Екстремне врућине, након екстремне хладноће, други су највећи узрок смрти од временских непогода, чак и већи од поплава. Према истраживању објављеном у часопису „The Ланцет“, између 2000. и 2019. године приближно 489.000 смртних случајева годишње се може приписати топлоти, од којих се 45% дешава у Азији и 36% у Европи. Клима уређај буквално спашава животе, одржава телесну температуру и смањује ризик од топлотног удара.

Једна од опсежнијих студија о утицају климатизације на здравље објављена је у часопису „БМЦ Public Health“. У њему је фокус био на утицају подешавања ваздуха и температуре кроз системе грејања, вентилације и климатизације (ХВАЦ) на пацијенте у болницама. ХВАЦ системи су се показали корисним за опоравак пацијената, смањујући број случајева срчаног стреса, убрзавајући опоравак и повећавајући физичку активност. Штавише, коришћење ХВАЦ система смањило је смртност пацијената и скратило боравак у болници за пацијенте са респираторним обољењима.

Харвардска школа за јавно здравље спровела је студију која је открила да повишене температуре у неклиматизованим просторијама током топлотног таласа негативно утичу на когнитивне функције младих здравих особа. Студија је пратила 44 студента из Масачусетса, од којих су неки живели у зградама са клима уређајем, а други без ње. Налази су показали да су ученици у зградама без климатизације имали лошије резултате на тестовима когнитивних функција, укључујући време реакције и радну меморију.

Иако клима уређај има много предности, може имати и негативне ефекте, посебно за осетљиве особе. Сув ваздух, који је резултат кондензације влаге из ваздуха при хлађењу, може довести до исушивања коже, очију и слузокоже, ау неким случајевима и до иритације дисајних путева. Такође, људи у климатизованим просторима често пију мање воде јер не осећају жеђ као на високим температурама, што може довести до дехидрације.

Редовно, дуготрајно провођење времена у климатизованим просторима смањује изложеност природној топлоти, па тело не мора да се прилагођава високим температурама као иначе. Ова смањена изложеност може смањити терморегулаторне способности тела и учинити га мање ефикасним у управљању топлотом када је то потребно.

Исто важи и за знојење. Тело се хлади процесом знојења, што је мање потребно у климатизованим просторима. Дуготрајно смањење знојења може умањити способност тела да користи овај кључни метод хлађења када је у топлом окружењу. Људи који нису аклиматизовани на врућину имају већу вероватноћу да доживе топлотни стрес и повезане здравствене проблеме, преноси Вечерњи лист.

Сув ваздух може исушити слузницу респираторног тракта која иначе служи као баријера против бактерија и вируса, што може повећати ризик од респираторних инфекција. Код људи са хроничним респираторним болестима, као што су астма и хронична опструктивна плућна болест (ХОБП), исушивање ваздуха може погоршати симптоме као што су бронхоконстрикција и кратак дах.

Ако се клима уређаји не одржавају правилно, у њима се могу накупити бактерије и буђ. Удисање ваздуха контаминираног овим микроорганизмима може изазвати респираторне проблеме и алергијске реакције. Једна од бактеријских болести која се може заразити од непрописно одржаваних клима уређаја је легионарска болест коју изазива бактерија Legionella пнеумопхила.

Може да се размножава у системима воде који се користе за хлађење ваздуха, укључујући расхладне торњеве и системе за влажење. Када се контаминирана вода распрши у ваздух кроз системе за климатизацију, бактерије се могу удахнути, што може довести до инфекције. Међутим, важно је истаћи да се легионарска болест најчешће повезује са великим системима за климатизацију и воду у зградама као што су хотели, болнице и пословне зграде. Могућност добијања легионарске болести преко уобичајених клима уређаја за станове знатно је мања.

Нагли прелазак из климатизованих простора на грејање такође може бити проблем. Може изазвати бронхоконстрикцију, посебно код људи са астмом или хроничном опструктивном болешћу плућа (ХОБП). Хладан ваздух из климатизованих простора може да иритира дисајне путеве, а затим изненадно излагање топлом ваздуху може да их додатно иритира, што може изазвати кашаљ и отежано дисање.

Нагла промена температуре може бити стресна за кардиоваскуларни систем. Људи са постојећим срчаним проблемима могу доживети погоршање симптома, као што су бол у грудима и кратак дах. Високе температуре повећавају рад срца и оптерећење крвних судова, што може бити опасно за особе са хипертензијом или срчаним обољењима.

Коришћење клима уређаја није јефтино јер троше много струје. Због тога ће људи ретко проветравати просторије које су добро охладили.

Недостатак свежег ваздуха због недовољне вентилације може довести до акумулације угљен-диоксида и других загађивача, што може изазвати проблеме као што су вртоглавица и смањена концентрација.

Штавише, клима уређаји који се не одржавају правилно могу постати легло бактерија и буђи. Удисање ваздуха контаминираног овим микроорганизмима може изазвати респираторне проблеме и алергијске реакције. Легионарска болест, узрокована бактеријом *Legionella пнеумопхила*, може се ширити кроз системе климатизације у великим зградама, иако је ризик од заразе од уобичајених станских клима уређаја много мањи.

Да би се смањили негативни ефекти климатизације, важно је правилно одржавање и коришћење клима уређаја:

Редовно одржавање: Чишћење или замена филтера сваких неколико месеци и професионални сервис најмање једном годишње смањују ризик од стварања бактерија и буђи.

Подешавање температуре: Подешавање температуре клима уређаја на ниво који је само неколико степени нижи од спољне температуре смањује стрес за тело.

Овлаживачи ваздуха: У климатизованим просторијама може бити корисно уградити овлаживаче ваздуха како би се спречило исушивање коже и слузокоже.

Вентилација: Обезбеђивање довољног протока свежег ваздуха смањује ризик од накупљања штетних гасова и побољшава укупан квалитет ваздуха.

Правилан правац ваздуха: Ваздух из клима уређаја не би требало да буде усмерен директно на људе како би се постигла равномернија дистрибуција охлађеног ваздуха.

Климатизоване собе углавном нису штетне по здравље. Напротив, могу бити корисни за здравље и могу спасити животе, под условом да се клима уређаји правилно користе и одржавају. Као и код свих технологија, кључ је умереност и правилна употреба. Клима уређаји, када се користе одговорно, незаобилазан су алат у борби против екстремних врућина и њихових негативних ефеката на здравље.

Извор: Крстарица - М. О./Пренео Т. М.