Шта симболизује цвет РАМОНДА? Име добио по срспкој краљици, а сви причају о њему због "Евровизије"
Једна млада певачица проширила је видике, а и знање нових, али и старих генерација.
Млада певачица Teya Дора победница је овогодишње "Песме за Евровизију". У својој песми која је тријумфовала на овом музичком такмичењу пева о цвету рамонда, како и сама песма носи назив, који има снажну симболику.
Државни празник, Дан примирја у Првом светском рату, чији је симбол поментуи цвет, Наталијина рамонда, обележава се у Србији 11. новембра.
Волео је своје Ужице, а Ужичани му учинили неопростиво: У центру града избрисано последње сећање на знаменитог Србина
"Нисам чула још ни за једног бога који би спашавао жене" Веровало се да се иза речи ове Српкиње крије Туркиња одбегла из харема
Да ли знате која је једина српска реч општеприхваћена у свим светским језицима?
Подсећању на тај дан су у Србији од 2005. године били посвећени први часови у школама, а Дан примирја у Првом светском рату се као државни празник прославља од 2012. године.
Тог дана, 11. новембра је 1918. године у Француској потписано примирје које је било на снази до закључења коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године, када је формално окончан Први светски рат.
Дан примирја је у Србији нерадан дан, а обележава се и у Великој Британији, Белгији, Новом Зеланду, Француској, у земљама Британског Комонвелта то је "Дан сећања", а у САД је "Дан ветерана".
У Србији се амблем тог празника, који би требало носити на реверу, састоји од мотива одликовања Албанске споменице с почетка 20. века – зелено-црне траке која окружује стилизовани приказ љубичастог цвета, Наталијине рамонде.
Та угрожена биљка расте на истоку Србије и на планини Кајмачалан, где је српска војска под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против бугарских снага током припреме пробоја Солунског фронта, увода у ослобађање Србије у Првом светском рату.
Наталијину рамонду називају и "цвет-феникс" јер се, када наступи сушни период, притаји и осуши, да би с првом кишом поново озеленела.
Завод за заштиту природе Србије помиње да је Наталијину рамонду 1882. године, у Јелашничкој клисури надомак Ниша, открио је лекар и ботаничар Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића.
Он је због краја у којем је открио тај цвет, желео да га назове "Нишка рамонда", али је ипак одлучио да му име да по краљици Наталији Обреновић.
Тај цвет је у Србији заштићен законом, као "строго заштићена врста" што значи да је строго забрањено и кажњиво њено сакупљање и нарушавање станишта.
Ипак, каже Завод за заштиту природе, опстанак те врсте угрожавају микроклиматске промене у њеном станишту, инфраструктура, урбанизација, изградња брана у клисурама и кањонима, сакупљање тих цветних биљки ради гајења на другом месту.
Заштићена подручја Наталијине рамонде су Парк природе Сићевачка клисура, Специјални резерват природе Јелашничка клисура, Специјални резерват природе Сува планина, Национални парк Шар планина.
Наталијина рамонда која расте и у Северној Македонији, северној Грчкој, Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске, трећа је и последња откривена врста из рода рамонди. Претходне две отркивене су "Српска рамонда" коју је на Ртњу нашао Јосиф Панчић, и "Рамонда myconi" – ендемска врста на Пиринејском полуострву.
Србија Данас/В.Ј.