"Бог нам даје и узима, ако се у добру не мењамо" - Речи оца Предрага УПУЋЕНЕ ВЕРНИЦИМА, ово морате знати током поста
Кроз Бога имамо све, јер оно што је кроз Бога сабрано ни смрт не може да растави.
Отац Предраг Поповиц, познат по својим надахнутим беседама, одржао је говор који је оставио снажан утисак на све присутне и осврнуо се на људе и тренутни пост.
-Мало дајемо, а за узврат тражимо све да добијемо. И када дође то време поста, када требамо да се захвалимо Богу, јер то и јесте пост: Да нам је Бог изнад сваке ствари створене, да нам је Бог изнад сваке хране, порока, туге, жала за оним које смо изгубили, изнад свега треба да нам је само Бог, рече отац Предраг.
Када требамо Господу да дамо у периоду поста, шта му дамо? Колико дамо?
-Када би Господ стао пред нас и рекао "Да видим шта сте ми подарили за све што вам учиних? Зато што вам живот дадох, свет дадох, време дадох. Зато што вам дадох ваше ближње и све то што имате, шта сте ми на дар донели?"
Доћи ће човек и рећи, па ето нисам јео пет дана, доста ти је то Боже.
-А од њега тражимо све, да будемо живи и здрави, да будемо срећни, да имамо посао и изобиље, да нас заштити од болести, смрти, несрећа разних и више од тога захтевамо, а ништа нисмо спремни да дамо. И даље оговарамо, једно друго нападамо, не опраштамо и не кајемо се и даље у нашем срцу стоји стари човек који је постојао и пре поста, рече Отац.
Господ ће доћи и рећи, ја то теби све дадох, а ти никако да се помериш са те тачке и да се промениш. Онда ћу ти ја то узети, па ћес се ти мењати.
Зар треба Бог да нам узме да бисмо се променили?
-Потребно је браћо и сестре и у добру да се мењамо, то је јако важно. У супротном ће нам стално бити ратова, невоље, болести, несрећа, јер ћемо се само тако мењати. Ако себе навикнемо да се мењамо у добру, онда ће нам Бог више добра давати, јер ће нам то бити мотив за боље мене и наше ближње, рече отац Предраг.
-А када дође пост, онда ће се искушати свака наша врлина. Доћи ће ђаво, који ће нам помрсити све рачуне које може да нам помрси, да нас протресе да види колико смо смирени, колико смо у љубави са другима и колико имамо вере у себе или ће испливати страхови, себичност и туга.
-Нек ми Господ Бог дао овај наш мали принос, буде довољан за почетак уз обећање да ћемо ти дати више, буди стрпљив са нама. Опрости нам што смо тако лењи, спори на учењу и што никако да кренемо да учимо и схватамо где лежи промена, јер на крају крајева свега да имамо и ништа да немамо, а тебе да имамо све имамо, рече Поповић.