ДАНАС СУ БЛАГОВЕСТИ, празник радосне вести и нових почетака: Обичаји и веровања које не треба заборавити

Благовести, један од дванаест највећих хришћанских празника, слави се сваке године 7. априла у знак сећања на догађај када је архангел Гаврило објавио Пресветој Богородици да је управо она изабрана да роди Спаситеља света – Исуса Христа. Ова „блага вест“ означава почетак новог доба, духовну обнову човечанства и отварање врата Новог Завета.

Речима архангела Гаврила: „Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом“, почиње преображај света. Хришћанско предање каже да је у том тренутку Дух Свети сишао на Богородицу, означавајући чудесно зачеће и најављујући долазак Месије.

Осим духовног значаја, овај празник носи и богато наслеђе народних обичаја и веровања, дубоко укорењених у традицији српског народа.

Обичаји и веровања на Благовести

Благовести су одувек сматране даном нових почетака, плодности и буђења природе, па се веровало да све што се тада започне – рађа добар и срећан исход.

На овај дан се устаје рано, а према народној традицији, девојачка песма означава радост и благостање. Дан се дочекује весело, уз благослов природи и животу.

Девојке и жене су се чешљале испод воћке – нарочито испод крушке, јабуке или трешње – верујући да ће им коса бити лепша, гушћа и брже расти. Овај ритуал представља симбол женске снаге, плодности и здравља.

Добар обичај био је умивање у реци или потоку, јер се сматрало да ће вода тога јутра опрати све лоше, унети свежину и здравље у надолазеће пролеће.

Жене које су желеле децу одлазиле су у цркве и манастире посвећене Благовестима, како би се помолиле Пресветој Богородици. Сматрало се да је овај дан посебно благотворан за плодност и почетак мајчинства.

Благовести означавају и почетак пољопривредних радова: тада се износи семе на сунце, почиње сетва жита, калеми воће, орезује лоза. Воћари сматрају овај дан најсрећнијим у години за садњу и калемљење.

У многим крајевима Србије обичај је да се тог дана пале ватре испред куће или у дворишту. Веровало се да се на Благовести буде змије и инсекти, па се ватра користила као заштита, али и као симбол светлости и прочишћења.

Верује се да је овај дан идеалан за пролећно чишћење дома. Стари су говорили да треба „избацити из куће све што вас гуши и чини вас несрећнима“, не само ствари, већ и лоше мисли.

Од Благовести па све до Великог петка сматра се повољним временом за важне одлуке и нове почетке. Било да је реч о градњи, отварању посла, спремању испита, доношењу животних одлука – верује се да ће све што тада започне имати благослов и успешан исход.

Наши стари су говорили да од Благовести зима престаје, а природа се буди. С обзиром да празник пада у пролеће, верује се да топлије време након овог дана означава трајни раст, рађање и обнову.

У духовном и народном смислу, Благовести нас подсећају да су радост, вера и нада увек почетак сваког доброг пута. Ово је празник који нас учи да са вером и миром у срцу можемо променити свој ток, отворити ново поглавље и кренути из почетка.

Зато данас застаните, ослушните природу, запалите свећу, помолите се, прочистите свој простор и мисли. Јер можда баш данас стигне и ваша блага вест.