Најпотреснији тренутак Великог петка: Шта нас учи ПОКЛОЊЕЊЕ ПЛАШТАНИЦИ и зашто се пред њоме клечи у тишини, симбол Христовог страдања
У данима пред Васкрс, цркве широм православног света испуњене су тишином, тамјаном и молитвама.
Један од најдубљих тренутака Велике седмице догађа се на Велики петак, када се у храму износи плаштаница, света икона Христовог полагања у гроб.
Њено значење је дубоко, потресно и препуно симболике, а поклоњење плаштаници представља један од најснажнијих чинова вере и поштовања у православној традицији.
Шта је плаштаница?
Плаштаница је платно или тканина на којој је извезен или насликан лик Христа након скидања са крста, како лежи мртав, припремљен за полагање у гроб. Она симболизује Христову смрт и његово привремено почивање у гробу, пре славног Васкрсења.
Најчешће је богато украшена, уоквирена цвећем и постављена у средини храма, у симболички приказани Христов гроб, око кога се окупљају верници. У том тренутку, цео храм одише тугом, али и тихом надом, јер верници знају да смрт није крај, већ почетак победе над њом.
Зашто се поклањамо плаштаници?
Поклоњење пластаници је израз најдубље вере, поштовања и учествовања у Христовом страдању.
Тиме што прилазимо, клањамо се и целивамо плаштаницу, ми
- Показујемо љубав и захвалност Христу за жртву коју је поднео ради спасења целог човечанства
- Учествујемо духовно у његовом путу ка Васкрсењу
- Признајемо своје грехе и тражимо опроштај
- Изражавамо веру у већини живота и наду у сопственом васкрсењу.
Управо тај чин поклоњења нас подсећа да Христос није само историјска личност, већ живи Бог који је страдао и васкрсао за сваког од нас.
Док стојимо пред плаштаницом, црква нас учи тишини. Тада не говоримо много, не поздрављамо се уобичајеним речима, већ ћутимо, молимо се, размишљамо. У том тренутку, вера није само реч. она постаје осећај, дубоко лично преиспитивање и тихо предавање вољи Божијој.