Отац Предраг открива истину о ЧУВАРКУЋИ: Ако не поштујете овај обичај, грех је и доноси несрећу у ваш дом, сазнајте како да осигурате напредак и благостање

Један од таквих обичаја је и чуваркућа – биљка која се у многим домовима чува као симбол заштите, напретка и среће. Међутим, иако је чуваркућа често уједно и симбол благостања, Отац Предраг је открио шта је заиста исправно урадити са чуваркућом од прошлог Васкрса и зашто је важно поштовати ову традицију како би напредак и срећа пратили вашу кућу.

Чуваркућа, позната и као "биљка заштите", симболизује заштиту дома и породице. У многим народним веровањима, ова биљка је често била постављана испод прага или у близини улазних врата како би заштитила дом од негативних утицаја и злих духова. Такође, верује се да чуваркућа доноси срећу, просперитет и благостање – зато је многи чувају у свом дому током целе године.

Међутим, Отац Предраг наглашава да чуваркућу не треба тек тако оставити да одлежи из године у годину, већ да постоји посебан начин на који треба поступити са њом након прошлог Ускрса, како би се омогућио напредак и срећа у кући.

– Дакле, старо јаје се закопа у двориште, врло често под неко дрво, или у саксију ако неко живи у стану. Тако природа иде природи, а ми новим започињено нови годишњи круг који се цео своди на ишчекивање васкрсења Христовог, али и нас и целокупне природе – истакао је отац Предраг.

Отац Предраг истиче да у вери и народним обичајима није само важно шта радимо, већ и како радимо. Традиција и обичаји нису ту само да би се славили, већ да би нас подсетили на дубље вредности и принципе живота. 

-Свака традиција носи своју снагу и значење, а непоштовање истих може донети несрећу. То је грех према себи, својој породици и предцима, каже отац.

Иако се можда на први поглед чини као тривијална ствар, испуњавање ових обичаја са вером и поштовањем доноси мир, благостање и напредак, док занемаривање може проузроковати негативну енергију у дому.

– Ко заиста осети суштину празника, и Божића и Васкрса, а и крсне славе, тај се неће бунити. Деца треба да нам буду узор. Они то прихватају срцем и радују се, док "мудри" само испитују да ли тога има у Библији. Много тога има везе са идентитетом једног народа, његовим обичајима и начином постојања. Црква је вековима прочешљавала обичаје и на оне лоше скретала пажњу да се не раде, а на добре да се поштују. Неке паганске је и христијанизовала, односно дала им нови смисао. Код нас је то ишло мало теже, јер смо се ми кроз целу историју бавили егзистенцијом и како уопште преживети као народ, а не теологијом. Прилично смо неписмени били, и сада смо, како граматички, језички, тако и културно и духовно. Требаће много времена да све дође на своје, ако икад и дође. До тада имамо шта имамо и располажемо овим временом, овим околностима и овим људима. Како ми вама, тако и ви нама. Остало ће опште Васкрсење испеглати – рекао је отац Предраг Поповић и додао да је врло важно како ми заиста приступамо обичајма.

– Ако знамо ко је Христос, зашто је постао човек, зашто је страдао и зашто је васкрсао, онда нам фарбање јаја неће бити никакав грех, већ један од симбола тог сазнања, али и начина живота. Као што је голуб симбол Духа Светога, дуга и маслинова гранчица симболи мира, срце симбол љубави, крст симбол страдања, славски колач и бадњак симболи Господа који се нас ради сече, ломи и дели. Али ако поштујемо обичаје без икаквог смисла и сазнања о томе шта представљају, онда нам је и то на осуду, јер то није израз вере, већ обичан фолклор на нивоу сујеверја. Управо зато многи људи и постављају питања из страха. Рецимо: "Шта ако се прво јаје поломи? Шта то значи?", или: "Да ли ваља да се фарбају јаја ако је неко умро из куће и које боје?" Разна питања која потичу од неразумевања значаја фарбања јаја. На томе треба радити. На схватању празника. Многи ће постити на Велики петак, а да не знају што гладују тај дан - закључио је.