Шта треба да урадите са СЛАВСКИМ КОЛАЧЕМ, СЛАВСКОМ СВЕЋОМ И ЖИТОМ после славе? Ако вам је храна претекла, верује се да је најбоље да...

Крсна слава је јединствен православни обичај који се код Срба преноси с колена на колено, и представља дан када се породица окупља да прослави свог патрона-светитеља уз молитву, заједништво и традиционалну трпезу. 

На славском столу неизоставно су четири симбола — славски колач (погача), славско жито, свећа и вино — сваки са својим значењем и улогом у обележавању празника.

Славски колач и његово значење

Славски колач, често називан и погацом, симболизује Христа — хлеб живота. Тесто се меси од чистог пшеничног брашна и често се украшава традиционалним знаковима попут ИС-ХС-НИ-КА, што значи “Исус Христос побеђује”. 

Овај хлеб представља захвалност Богу за живот, здравље и благослове које породица прима током године. Пре него што се колач сломи и послужи гостима, пали се свећа поред њега и изговара молитва.

Славско жито: симбол вечног живота

Славско жито се припрема од куване пшенице и често се заслађује и украшава орашастим плодовима. Оно симболизује смрт и васкрсење Христово, али и живот и сећање на преминуле претке. 

Пшеница, као зрно које умире и поново ниче, у хришћанству представља идеју вечног живота. Жито се традиционално служи гостима пре него што седну за трпезу, уз чашу вина или воде, и обично га нуди домаћица.

Славска свећа и вино

Славска свећа се пали на дан славе и симболизује светлост Христове науке, која води породицу кроз живот. Она остаје упаљена већи део дана, а када изгори до одређеног нивоа, домаћин је гаси вином — симболом његове преданости и поштовања. 

Вино на славском столу представља радост, заједништво и Христову крв која је дата за спасење човечанства.

Шта радити са погачом и житом после славе

Многе домаћице се суоче са питањем шта урадити са остацима погаче и жита након што се славље заврши. Према обичајима, ово двоје се не сме бацити, јер имају посебну симболику и вредност. 

Уместо тога, погача се може подгрејати, препећи или искористити у јелима попут попаре или прженице — важно је да се не баци. Ако се ипак не поједе, славско жито може да стоји у фрижидеру до неколико дана и користи се, на пример, као слаткиш са шлагом или се подели укућанима и гостима. Ако ништа друго, преостала погача и жито могу се дати животињама у домаћинству.

Ови симболи и обичаји око славске трпезе нису само традиција — они су израз захвалности, вере и заједништва, који повезују породицу са својим прецима, али и са духовним коренима кроз молитву, хлеб и пшеницу