СТРОГА ПРАВИЛА којих треба да се придржавте током ПОСТА: Шта је светла недеља, шта се једе када је сухоједање и када можете бити разрешени

Пред нама је Васкршњи пост, најстрожи хришћански пост који представља успомену на подвиг који је учинио Исус Христос. После крштења у реци Јордан, Исус пун Духа Светога повукао се у палестинску пустињу, где је провео 40 дана, избегавајући било какву храну. У Светом јеванђељу је записано: "И четрдесет дана куша га ђаво: и не једе ништа у те дане." (Лука, 4, - 2). Осим што је постио, Исус је и много говорио о посту и рекао да ће његови ученици, као и сви они који га следе у вери, постити.

Управо због тога данас велики број верника пости и то придржавајући се свих правила, а ево које то врста поста постоје код нас, шта представља пост на води, шта пост на уљу, и како када треба постити ако желите да се придржавате свих правила.

Две стране поста

Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. 

Пошто тело заједно са душом учествује у греху, треба заједно са њом да учествује у напорима ка поновном задобијању врлина. Стварни духовни пост подразумева уздржавање од сваке похотљивости. Свети Оци су одувек истицали духовну страну поста, и писали да сам телесни пост Бог не прихвата. Чак су га називали "демонским постом", јер и демони не једу, а не теже духовном усавршавању. Па је тиме онај који само телесно пости, а не приступа духовном подвигу, идентичан демонима. Духовна страна поста увек укључује појачане молитве, и квалитативно и квантитативно, и борбу за опште унапређење свих хришћанских врлина.

Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспект, приводи човека смирењу. У смирењу човек почиње да стиче сазнање, да је спасење могуће једино у Богу, кроз Његову велику милост. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, Свети Оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање подразумева дар разликовања онога што је корисно, од онога што је штетно.

Категорије, врсте и подела поста

По строгоћи, или начину уздржавања, постови се деле у пет категорија:

Потпуно уздржавање од сваке врсте јела и пића (чак и воде). На овај начин се пости у прва три дана Васкршњег поста и на Велики петак.

Сухоједање – узимање суве хране (у сировом стању), или само хлеба и воде, једанпут на дан, и то у девети час (15:00 поподне).

Пост на води – узимање јела припремљених на води, без употребе уља за кување. Познат и као "строги пост" пред Причешће.

Пост на уљу – узимање јела припремљених на уљу, два пута дневно. Вино је дозвољено.

Пост на риби – узимање јела која могу да садрже рибу, припремљених на уљу, два пута дневно. Вино је дозвољено. Ово је најблажи начин поста.

Дакле, и најблажи облик поста подразумева уздржавање од све хране животињског порекла. Узимање хране више од једанпут на дан, зове се ублажење поста, а када се узимају уље и вино, тада се чини разрешење поста.

Врсте разрешења поста су четири:

Разрешење "на вино и уље" – пост на уљу.

Разрешење "на рибу" – пост на риби.

Разрешење "на јаја и млечне производе" – бели мрс.

Разрешење "на све" – мрс.

Треба нагласити да поред установе одређених дана и периода поста од стране Цркве, регулисање питања разрешења за сваког верника посебно се оставља расуђивању његовог духовног оца, који понекад поступа са снисхођењем, дакле према слабостима човека и према мери на корист његове душе.

Једнодневни постови

Свака среда и петак током целе календарске године, осим трапавих седмица. Пости се на води уколико није разрешено другачије. На пример, у среду Преполовљења и среду Оданија Васкрса, пости се на риби.

Ако Петровдан или Велика Госпојина падну у среду или петак, тада се пост разрешава на рибу.
Усековање Св. Јована Крститеља (29. август) – једе се једном дневно, на води. Крстовдан (14. септембар) – једе се једном дневно, на води. Навечерје Богојављења (5. јануар) – једе се једном дневно, на води. Ако падне у суботу или недељу, пости се на уљу и вину.

Вишедневни постови

Вишедневни постови су они постови које је Црква установила пред велике празнике. Постоје четири вишедневна поста, смештена у четири годишња доба:

Пролеће – Велики пост (Часни, Васкршњи, Велика четрдесетница).

Лето – Петров пост (Пост Светих Апостола).

Јесен – Госпојински пост.

Зима – Божићни пост (Мала четрдесетница).

Лични или заветни пост

То су постови које поједини верни посте ради појачања своје побожности, или услед епитимије, или услед заветовања неком од Светих. Црква одобрава и такву врсту поста, али је у таквим случајевима пожељно посаветовати се са надлежним парохом или духовником, и поступити по њиховим саветима.

Трапаве седмице

То су седмице у којима је разрешен редовни пост средом и петком. Има их укупно пет:

Седмица која почиње Недељом о митару и фарисеју.

Сиропусна недеља – недеља пред почетак Васкршњег поста. Једе се све сем меса – бели мрс.

Светла недеља – недеља по Васкрсу.

Духовска недеља – недеља по Духовима.

Дани између Божића и Крстовдана (25. децембар – 5. јануар).

Србија Данас/Црквени календар/И.Р.