STROGA PRAVILA kojih treba da se pridržavte tokom POSTA: Šta je svetla nedelja, šta se jede kada je suhojedanje i kada možete biti razrešeni

Pred nama je Vaskršnji post, najstroži hrišćanski post koji predstavlja uspomenu na podvig koji je učinio Isus Hristos. Posle krštenja u reci Jordan, Isus pun Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo 40 dana, izbegavajući bilo kakvu hranu. U Svetom jevanđelju je zapisano: "I četrdeset dana kuša ga đavo: i ne jede ništa u te dane." (Luka, 4, - 2). Osim što je postio, Isus je i mnogo govorio o postu i rekao da će njegovi učenici, kao i svi oni koji ga slede u veri, postiti.

Upravo zbog toga danas veliki broj vernika posti i to pridržavajući se svih pravila, a evo koje to vrsta posta postoje kod nas, šta predstavlja post na vodi, šta post na ulju, i kako kada treba postiti ako želite da se pridržavate svih pravila.

Dve strane posta

Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela. Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. 

Pošto telo zajedno sa dušom učestvuje u grehu, treba zajedno sa njom da učestvuje u naporima ka ponovnom zadobijanju vrlina. Stvarni duhovni post podrazumeva uzdržavanje od svake pohotljivosti. Sveti Oci su oduvek isticali duhovnu stranu posta, i pisali da sam telesni post Bog ne prihvata. Čak su ga nazivali "demonskim postom", jer i demoni ne jedu, a ne teže duhovnom usavršavanju. Pa je time onaj koji samo telesno posti, a ne pristupa duhovnom podvigu, identičan demonima. Duhovna strana posta uvek uključuje pojačane molitve, i kvalitativno i kvantitativno, i borbu za opšte unapređenje svih hrišćanskih vrlina.

Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekt, privodi čoveka smirenju. U smirenju čovek počinje da stiče saznanje, da je spasenje moguće jedino u Bogu, kroz Njegovu veliku milost. Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, Sveti Oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje podrazumeva dar razlikovanja onoga što je korisno, od onoga što je štetno.

Kategorije, vrste i podela posta

Po strogoći, ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija:

Potpuno uzdržavanje od svake vrste jela i pića (čak i vode). Na ovaj način se posti u prva tri dana Vaskršnjeg posta i na Veliki petak.

Suhojedanje – uzimanje suve hrane (u sirovom stanju), ili samo hleba i vode, jedanput na dan, i to u deveti čas (15:00 popodne).

Post na vodi – uzimanje jela pripremljenih na vodi, bez upotrebe ulja za kuvanje. Poznat i kao "strogi post" pred Pričešće.

Post na ulju – uzimanje jela pripremljenih na ulju, dva puta dnevno. Vino je dozvoljeno.

Post na ribi – uzimanje jela koja mogu da sadrže ribu, pripremljenih na ulju, dva puta dnevno. Vino je dozvoljeno. Ovo je najblaži način posta.

Dakle, i najblaži oblik posta podrazumeva uzdržavanje od sve hrane životinjskog porekla. Uzimanje hrane više od jedanput na dan, zove se ublaženje posta, a kada se uzimaju ulje i vino, tada se čini razrešenje posta.

Vrste razrešenja posta su četiri:

Razrešenje "na vino i ulje" – post na ulju.

Razrešenje "na ribu" – post na ribi.

Razrešenje "na jaja i mlečne proizvode" – beli mrs.

Razrešenje "na sve" – mrs.

Treba naglasiti da pored ustanove određenih dana i perioda posta od strane Crkve, regulisanje pitanja razrešenja za svakog vernika posebno se ostavlja rasuđivanju njegovog duhovnog oca, koji ponekad postupa sa snishođenjem, dakle prema slabostima čoveka i prema meri na korist njegove duše.

Jednodnevni postovi

Svaka sreda i petak tokom cele kalendarske godine, osim trapavih sedmica. Posti se na vodi ukoliko nije razrešeno drugačije. Na primer, u sredu Prepolovljenja i sredu Odanija Vaskrsa, posti se na ribi.

Ako Petrovdan ili Velika Gospojina padnu u sredu ili petak, tada se post razrešava na ribu.
Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja (29. avgust) – jede se jednom dnevno, na vodi. Krstovdan (14. septembar) – jede se jednom dnevno, na vodi. Navečerje Bogojavljenja (5. januar) – jede se jednom dnevno, na vodi. Ako padne u subotu ili nedelju, posti se na ulju i vinu.

Višednevni postovi

Višednevni postovi su oni postovi koje je Crkva ustanovila pred velike praznike. Postoje četiri višednevna posta, smeštena u četiri godišnja doba:

Proleće – Veliki post (Časni, Vaskršnji, Velika četrdesetnica).

Leto – Petrov post (Post Svetih Apostola).

Jesen – Gospojinski post.

Zima – Božićni post (Mala četrdesetnica).

Lični ili zavetni post

To su postovi koje pojedini verni poste radi pojačanja svoje pobožnosti, ili usled epitimije, ili usled zavetovanja nekom od Svetih. Crkva odobrava i takvu vrstu posta, ali je u takvim slučajevima poželjno posavetovati se sa nadležnim parohom ili duhovnikom, i postupiti po njihovim savetima.

Trapave sedmice

To su sedmice u kojima je razrešen redovni post sredom i petkom. Ima ih ukupno pet:

Sedmica koja počinje Nedeljom o mitaru i fariseju.

Siropusna nedelja – nedelja pred početak Vaskršnjeg posta. Jede se sve sem mesa – beli mrs.

Svetla nedelja – nedelja po Vaskrsu.

Duhovska nedelja – nedelja po Duhovima.

Dani između Božića i Krstovdana (25. decembar – 5. januar).

Srbija Danas/Crkveni kalendar/I.R.