Сутра славимо Бадњи дан - Ево зашто поред вина, жита и погаче МОРАТЕ имати СО на празничној трпези
Сваке зиме од празника Детњици, преко Материца, Оца, прославе Нове године, Бадњег дана, Божића, све до православне новогодишње ноћи, слава у међувремену, Срби се посебно радују обичајима који се за те празнике везују. Неки од њих су: везивање чланова најуже породице, полагање бадњака, застирање домова сламом, квоцање и пијукање, мешење чеснице, печење печенице, положајник, а ту су друга лепа веровања, изреке, пословице...
Оном празновању које нам предстоји од сутра и које почиње породичном прославом Бадњег дана, као првог црвеног слова у календару, посвећена су четири важна дана у животу православаца. Великом празнику Божићу претходи и велика припрема оличена у четрдесетодневном Божићном посту.
Важан смисао Бадње вечери, као празника који је посвећен породици, јесте окупљање све деце на великој посној трпези, најчешће на поду. Осим тога, интересантно је да је за вечеру припреман непаран број посних јела, што, како се верује, има везе са култом предака
Без ова ТРИ ЈЕЛА не може да прође Бадње вече - Традиционални рецепти које морате СУТРА да испробате, цела ПОРОДИЦА ће се одушевити
БАДЊЕВКА, старинска ПИТА која се прави за БАДЊЕ ВЕЧЕ - Пуна ораха и сувог воћа, најсочнији рецепт за ОБАВЕЗАН детаљ на трпези
Трпеза се раније спуштала на под, јер се сматрало да ће тако бити најближа душама покојника. Зато је вечера протицала у миру и тишини, а ако је ко и био завађен, Бадњег дана се морао обавезно измирити. Неки обичаји су се у међувремену прилагодили времену и месту у којем живимо, те се данас не практикује вечера на поду, већ са стола испод којег је, у то име, прострта слама.
Јеловник за Бадње вече понавља се из године у годину и готово никада се не мења. Од јела, на столу, поред хлеба и соли, треба да се нађе и риба пржена на уљу, али и не свима познат и остатак празничног јеловника, сачињен од пресног киселог купуса преливеног уљем, резанаца с орасима, туршијом, медом, вином и, уобичајеним, пасуљем (обично пребранацем).
Сваки део ове празничне посне трпезе има своју симболику. Бадњачка погача симболише самог Господа Исуса Христа ("Ја сам хлеб жив, који сиђе са неба; који једе од овог хлеба живеће ва вијек; и хлеб који ћу ја дати за живот свијета" - Јован 6.51).
Риба, као и хлеб, представљају тело Господа, јер на грчком језику, преко којег су наши преци примили хришћанство, риба је IHTHIS, што је и скуп иницијала Исуса Христа.
Со се односи на силу божанску која чува дело Божје, као што чува хлеб и рибу од плесни и трулежи.
Вино представља крв Спаситељеву којом је Он на Голготи дао откуп Богу за грехе људске, док мед симболише сладост вечног живота.
Поред тога, на сто се поставља божићна свећа и сито или тепсија у коју домаћица ставља четири велике румене јабуке, жито, кукуруз, новац, суве шљиве и орахе. Све то симболично представља жељу за берићетом и добрим животом у кући.