Sutra slavimo Badnji dan - Evo zašto pored vina, žita i pogače MORATE imati SO na prazničnoj trpezi
Svake zime od praznika Detnjici, preko Materica, Oca, proslave Nove godine, Badnjeg dana, Božića, sve do pravoslavne novogodišnje noći, slava u međuvremenu, Srbi se posebno raduju običajima koji se za te praznike vezuju. Neki od njih su: vezivanje članova najuže porodice, polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a tu su druga lepa verovanja, izreke, poslovice...
Onom praznovanju koje nam predstoji od sutra i koje počinje porodičnom proslavom Badnjeg dana, kao prvog crvenog slova u kalendaru, posvećena su četiri važna dana u životu pravoslavaca. Velikom prazniku Božiću prethodi i velika priprema oličena u četrdesetodnevnom Božićnom postu.
Važan smisao Badnje večeri, kao praznika koji je posvećen porodici, jeste okupljanje sve dece na velikoj posnoj trpezi, najčešće na podu. Osim toga, interesantno je da je za večeru pripreman neparan broj posnih jela, što, kako se veruje, ima veze sa kultom predaka
Bez ova TRI JELA ne može da prođe Badnje veče - Tradicionalni recepti koje morate SUTRA da isprobate, cela PORODICA će se oduševiti
BADNJEVKA, starinska PITA koja se pravi za BADNJE VEČE - Puna oraha i suvog voća, najsočniji recept za OBAVEZAN detalj na trpezi
Trpeza se ranije spuštala na pod, jer se smatralo da će tako biti najbliža dušama pokojnika. Zato je večera proticala u miru i tišini, a ako je ko i bio zavađen, Badnjeg dana se morao obavezno izmiriti. Neki običaji su se u međuvremenu prilagodili vremenu i mestu u kojem živimo, te se danas ne praktikuje večera na podu, već sa stola ispod kojeg je, u to ime, prostrta slama.
Jelovnik za Badnje veče ponavlja se iz godine u godinu i gotovo nikada se ne menja. Od jela, na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, ali i ne svima poznat i ostatak prazničnog jelovnika, sačinjen od presnog kiselog kupusa prelivenog uljem, rezanaca s orasima, turšijom, medom, vinom i, uobičajenim, pasuljem (obično prebranacem).
Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku. Badnjačka pogača simboliše samog Gospoda Isusa Hrista ("Ja sam hleb živ, koji siđe sa neba; koji jede od ovog hleba živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta" - Jovan 6.51).
Riba, kao i hleb, predstavljaju telo Gospoda, jer na grčkom jeziku, preko kojeg su naši preci primili hrišćanstvo, riba je IHTHIS, što je i skup inicijala Isusa Hrista.
So se odnosi na silu božansku koja čuva delo Božje, kao što čuva hleb i ribu od plesni i truleži.
Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, dok med simboliše sladost večnog života.
Pored toga, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.