У суботу су ЗИМСКЕ ЗАДУШНИЦЕ: Ово ОБАВЕЗНО изнесите од хране и пића, а ево шта НИКАКО НЕ СМЕТЕ изговарати на гробљу

Зимске задушнице су у народу познате и као покладне, пред почетак Васкршњег поста. 

У православљу, сваки пост није само време уздржавања од хране, већ и период духовног чишћења, покајања и молитве. Зато се верује да је управо пред почетак овог светог перода важно сетити се преминулих и помолити се за њихове душе. 

У исхрани, месо се користи још овај викенд, а од понедељка почиње Сиропусна недеља када употреба меса није дозвољена већ само бели мрс. 

Обичај

Верници се окупљају на гробљима, где пале свеће и приносе молитве за своје преминуле. Свећа симболизује светлост Христовог учења и веровање у васкрсење, док молитва изражава љубав и поштовање према душама покојника. Храна се дели присутнима и сиромашнима, јер се верује да чин милосрђа помаже душама. 

На гробље се обавезно износи погача, жито и вино. Жито као симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског, а црно вино као симбол Божје милосрђе којим се лече ране греха.

Међутим, оно што је можда најважније на Задушницама јесте тиха, искрена и дубока молитва, а не материјални чин даривања.

Веровања

• Свећа показује да ли покојник има мир: Верује се да ако свећа гори мирно и право, покојник почива у миру, док ако пуцкета или се нагло угаси, то може значити да душа још није пронашла потпуни мир.
• Храна се не односи кући, оставља се за покојника: Оно што је једном изнето за покојне не треба враћати кући, јер постоји веровање да ноћу душе покојника дуолазе и узимају тај дар.
• Не сме се лупати или правити бука: Током Задушница не треба правити буку, лупати вратима или викати, јер се верује да тада душа покојника слободно долазе међу живе.
• Не ваља ништа шити, плести или пребројавати новац: Веровало се да се тиме "зашива" душа и спречава му се миран одлазак, док пребројавањем новца симболизује дуг покојника у упокојеном свету.
• Ако пада киша, то је добар знак: То значи да су душе пронашле мир, док у случају ветра или јаких олуја да се душа још увек бори за спокој.
• Душа покојника долазе у домове: У неким крајевима се оставља посуда са водом и комад хлеба на прозору или столу како би "гости из другог света" могли да се окрепе.
• Не сме се псовати или свађати: Тим чином се призива несрећа себи и својим прецима.
• Ако чујете непознат глас иза себе, не окрећите се: Верује се да то може бити дух који још није пронашао мир и покушава да ступи у контакт са живима.

Иако се многи обичају и веровања разликују од краја до краја, било да се придржавате традиционалном веровању или не, оно што је најважније јесте искрена молитвна и љубав према онима којих нема.

У том духу, свака запаљена свећа није само светлост у ноћи, већ и подсећање да нико није заиста отишао докле год га носимо у срцу.