U subotu su ZIMSKE ZADUŠNICE: Ovo OBAVEZNO iznesite od hrane i pića, a evo šta NIKAKO NE SMETE izgovarati na groblju

Zimske zadušnice su u narodu poznate i kao pokladne, pred početak Vaskršnjeg posta. 

U pravoslavlju, svaki post nije samo vreme uzdržavanja od hrane, već i period duhovnog čišćenja, pokajanja i molitve. Zato se veruje da je upravo pred početak ovog svetog peroda važno setiti se preminulih i pomoliti se za njihove duše. 

U ishrani, meso se koristi još ovaj vikend, a od ponedeljka počinje Siropusna nedelja kada upotreba mesa nije dozvoljena već samo beli mrs. 

Običaj

Vernici se okupljaju na grobljima, gde pale sveće i prinose molitve za svoje preminule. Sveća simbolizuje svetlost Hristovog učenja i verovanje u vaskrsenje, dok molitva izražava ljubav i poštovanje prema dušama pokojnika. Hrana se deli prisutnima i siromašnima, jer se veruje da čin milosrđa pomaže dušama. 

Na groblje se obavezno iznosi pogača, žito i vino. Žito kao simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog, a crno vino kao simbol Božje milosrđe kojim se leče rane greha.

Međutim, ono što je možda najvažnije na Zadušnicama jeste tiha, iskrena i duboka molitva, a ne materijalni čin darivanja.

Verovanja

• Sveća pokazuje da li pokojnik ima mir: Veruje se da ako sveća gori mirno i pravo, pokojnik počiva u miru, dok ako pucketa ili se naglo ugasi, to može značiti da duša još nije pronašla potpuni mir.
• Hrana se ne odnosi kući, ostavlja se za pokojnika: Ono što je jednom izneto za pokojne ne treba vraćati kući, jer postoji verovanje da noću duše pokojnika duolaze i uzimaju taj dar.
• Ne sme se lupati ili praviti buka: Tokom Zadušnica ne treba praviti buku, lupati vratima ili vikati, jer se veruje da tada duša pokojnika slobodno dolaze među žive.
• Ne valja ništa šiti, plesti ili prebrojavati novac: Verovalo se da se time "zašiva" duša i sprečava mu se miran odlazak, dok prebrojavanjem novca simbolizuje dug pokojnika u upokojenom svetu.
• Ako pada kiša, to je dobar znak: To znači da su duše pronašle mir, dok u slučaju vetra ili jakih oluja da se duša još uvek bori za spokoj.
• Duša pokojnika dolaze u domove: U nekim krajevima se ostavlja posuda sa vodom i komad hleba na prozoru ili stolu kako bi "gosti iz drugog sveta" mogli da se okrepe.
• Ne sme se psovati ili svađati: Tim činom se priziva nesreća sebi i svojim precima.
• Ako čujete nepoznat glas iza sebe, ne okrećite se: Veruje se da to može biti duh koji još nije pronašao mir i pokušava da stupi u kontakt sa živima.

Iako se mnogi običaju i verovanja razlikuju od kraja do kraja, bilo da se pridržavate tradicionalnom verovanju ili ne, ono što je najvažnije jeste iskrena molitvna i ljubav prema onima kojih nema.

U tom duhu, svaka zapaljena sveća nije samo svetlost u noći, već i podsećanje da niko nije zaista otišao dokle god ga nosimo u srcu.