Знате ли ЗАШТО ЗМИЈЕ УЈЕДАЈУ ЉУДЕ? Никада не бисте погодили, разлог је ЗАСТРАШУЈУЋ

Каже се да змија уједа човека само у два случаја: из страха и ако нагазите на њу. Најопасније су када су у сезони парења или чувају своје младе.

Основна разлика између отровних и неотровних змија је та да отровнице имају троугласту главу и сужен врат, а неотровнице имају главу јајастог облика и шири врат. Отровне змије имају један или два зуба из којих испуштају отров.

У змијском отрову постоје, заправо, две врсте отрова. Један делује разорно на нервни систем, њега топлота не уништава, други делује на крв и крварење.

Има људи који су отпорни према змијином отрову (имунитет). Неки се са том отпорношћу рађају, а други је стекну уједом змије са блажим отровом или давањем серума против уједа змије.

Клиничка слика

На месту угриза видљиве су две мале убодне ране које не крваре. Убрзо се на том месту појављује црвени прстен који постаје плавкаст, тј. рана постаје плава и јавља се оток. Нешто касније на том делу тела јавља се утрнулост. Након што уђе у крв, отров се шири по целом телу. Отрована особа осећа и слабост и дрхтавицу, вртоглавицу, убрзава му се пулс и отежава дисање, бледа је, може доћи до делимичног или потпуног затајења бубрега. Крв може престати да се згрушава, угризена особа често повраћа и има дијареју, губи свест. Касније се јављају конвулзије и потпуна неосетљивост (кома). Делиријум, конфузија и конвулзије најављују интракранијално крварење, које је најчешћи непосредни узрок смрти.
Ако не реагујете на време, долази до парализе центра за дисање, а нешто касније и срце престаје да ради.

Место угриза је врло важно за развој симптома. Најопаснији су уједи на глави или врату, или ако је змија убризгала отров директно у крвни суд.

Прва помоћ

Немојте паничити јер има довољно времена (и неколико сати) да дођете до лекара. Не постоји општа сагласност у погледу лечења. Сви се слажу да је неопходан апсолутни одмор, јер кретање убрзава циркулацију крви и апсорпцију отрова. Неки аутори не препоручују стављање завоја преко места угриза, забрањују примену леда због појачане некрозе, забрањују зарезивање ране и усисавање садржаја. Препоручују имобилизацију и хитан транспорт до објекта где се може примити антиотров.

Већина аутора има готово супротно мишљење и предлаже следеће поступке: угризени екстремитет треба превити, умерено затегнути завојем непосредно изнад места угриза и имобилизовати. Повремено (3-5 минута) опустите завој јер крв мора циркулисати кроз затрован део тела, односно од вена до срца. На самом месту угриза, кроз кожу се направе два попречна реза (слово „X“) на дубини од 3-4 mm, те се пусти да рана прокрвари. Тако ће већина отрова изаћи с крвљу. Усисавање ране устима се никако не препоручује, јер је и најмања рана на устима или усној дупљи, као и сломљени зуб, довољна да отрује особу која покушава да помогне. Резови се праве ножем, бритвом или другим оштрим предметом чија је оштрица спаљена на пламену или обрисана алкохолом. Треће што треба учинити у случају угриза змије је ставити јак раствор хипермангана на рану и, ако је могуће, убризгати једнопостотни раствор хипермангана свуда око ране. Дајте жртви што је могуће више течности: али никада алкохола. Затим га треба што пре превести у најближу здравствену установу где ће добити серум против угриза змија, пише Novi.ba.

Третман

У најкраћем могућем року дати антивиперинум серум (интравенозно или интрамускуларно), према протоколу са тестирањем на преосетљивост. Серум антивиперинум је ефикасан против полуотровних и отровних змија које се јављају у Европи.
Деци са алергијским обољењима или реакцијама, када се добију подаци из личне и породичне анамнезе, пожељно је давати серум антивиперинум у болничким условима, интрамускуларно и са опрезом.

Из ране треба узети микробиолошки брис, а затим испрати антисептиком.

У свим случајевима потребно је проверити и применити антитетанусну заштиту и дати антибиотике који покривају грам-негативну и анаеробну флору која доминира устима змије.
Бол треба сузбити давањем аналгетика. У случају изражене хемолизе треба дати трансфузију концентрираних еритроцита, а код дисеминиране интраваскуларне коагулације плазму. Неопходно је одржавати диурезу и спречити или лечити шок. Хируршко лечење је неопходно када дође до некрозе ткива. У случају великог отока који ремети артеријску циркулацију екстремитета, индикована је хитна фасциотомија, наводи Крстарица.