БРУТАЛНА ИСПОВЕСТ: Муж ме је силовао прве брачне ноћи! СУРОВИ ДЕТАЉИ: Не плачи, не могу да свр*им...
Траума која остаје!
Брачни папир са собом носи много тога, али он никада не сме да буде изговор за силовање. Ово је исповест једне жене која је прошла кроз пакао са мужем.
Сваки пут када жена одбије мушкарца - то је силовање. Једној жени требало је много времена да то и схвати, а ово је њена прича.
БИЗАРНО ПРАВИЛО У СРБИЈИ! Ко упражњава анални секс, НЕ МОЖЕ да даје крв!
- На дан венчања била сам болесна и једва сам прегурала церемонију и пријем гостију. А, када смо супруг и ја остали сами у соби једва сам се суздржавала да се не срушим од грознице. Одувек сам размишљала о томе како ћу изгубити невиност прве брачне ноћи и желела сам да тај тренутак буде онакав каквим сам га сањала. Волела сам свог мужа и желела сам да му дам нешто посебно те вечери, не половично. Пошто ми је било јако лоше, договорили смо се да сачекамо до ујутро.
То га није спречило да настави да се трља о моју белу хаљину.
Почела сам да плачем и рекла сам му да га се плашим, а он је одговорио да су пред први пут сви уплашени.
Покушала сам да устанем, оборио ме је, говорећи ми да је он мој муж. Рекао је да морам да имам поверења у њега и то што он ради.
Тако сам желела да све престане, да сачекамо до јутра. Напао ме је да је чекао предуго и да му је доста.
После те жустре расправе и малтретирања, малтене да се ничега ни не сећам. Једино што знам је да сам у једном тренутку била девица, а у другом... Па, у другом сам јецала.
'Ово је ужасно', рекао ми је, 'не могу да верујем да сам све ово време чекао због овога'. Ухватио ме је за руке и јако их стегао, напао ме је да морам да научим да будем добра у кревету, јер сам ја сада његова жена и морамо да имамо секс. И имали смо га.
Моја невиност је нестала, а срце ми је било сломљено. Осећала сам се као да сам саму себе изневерила. Себе сам кривила јер је њему био лош секс прве брачне ноћи. Секс на који ме је приморао.
Осећала сам се прљаво. И тако је остало надаље.
Говорио ми је да превише плачем, да се превише опирем и да нисам ништа напредовала. Кривио ме је да због мојих суза не може да сврши како треба.
Питала сам се шта није у реду са мном и зашто не могу да задовољим супруга, као што то могу друге удате жене. Зашто желим да побегнем од његових додира, а у стомаку уместо лептирића осећам само мучнину?
После неког времена одлучила сам да престанем да га одбијам, иако то никада није ни имало неки утицај на њега. Почела сам да верујем да сам ужасна жена и да треба да ми покаже где ми је место.
Почела сам да му се препуштам, а умом сам увек била "негде тамо".
Прошле су године и временом сам му родила и децу. Секс никада није постао бољи и он никада није постао нежнији према мени. Никада нисам научила како да га задовољим.
Нашао је ону која може. Пружала сам му љубав, поштовање, обавезала сам му се, а он ми је узео све и никада ми није узвратио. А, није хтео да оде.
Не знам зашто ми је требало толико времена да схватим - силовање је силовање. Не постоји ниједан изговор за тако нешто, па ни брак. Себе сам увек уверавала у то да је то што ми он ради нормално, јер ми је муж. Али, ја никада нисам рекла "да". Док год сам говорила "не" - то је било силовање."