Легендарна глумица растурила брак колеги - Појавила се на његовом породичном летовању, уследио скандал

Вивијен Ли остаће упамћена као главна јунакиња можда и најпопуларнијег филма двадесетог века, а реч је о историјској драми "Прохујало са вихором".

Рођена је као Вивијен Мери Хартли 5. новембра 1913. године у Дарџилингу у Индији, као једино дете британског берзанског посредника Ернеста и његове супруге Гертруде, која је била ирско-јерменског порекла.

Дивно детињство нагло је прекинуто

Првих шест година живота провела је у удобном и привилегованом окружењу колонијалног друштва, окружена природним лепотама подножја Хималаја.

Њена мајка, побожна католкиња која је волела уметност, рано је подстакла Вивијенину машту и љубав према позоришту читајући јој и охрабрујући је да цени глуму.

Безбрижно детињство у Индији нагло је прекинуто када су је родитељи са шест година послали у манастирску школу у Роухемптону, предграђу Лондона, хиљадама миља далеко од свега што је познавала.

Иако је брзо стекла пријатеље, ова изненадна раздвојеност оставила је трајне последице на њен темперамент.

Њене школске другарице су приметиле да се Вивијен повремено повлачила у себе, постајући тиха и дистанцирана, а понекад је доживљавала и кратке епизоде онога што су описале као блиско хистерији, након чега би се одједном вратила свом веселом расположењу.

Љубав на први поглед

У децембру 1932, са само 19 година, удала се за знатно старијег адвоката Херберта Лија Холмана. Угледала га је како јаше коња у току лова и заљубила се у њега, то јој је било довољно да са њим заснује породицу. Следеће године добија ћерку Сузан, према којој никада није показивала претерану приврженост, а када се породила у дневник је записала само: "Родила дете", према сведочењу њених блиских пријатеља. 

Породични живот и мајчинство никада је нису испуњавали

Холман је био конвенционалан човек који је очекивао традиционалан породични живот, док је у Вивијен расла снажна глумачка амбиција.

Наставила је да тражи улоге на сцени и филму, узевши уметничко име Вивијен Ли, позајмивши мужевљево средње име за свој професионални сценски идентитет.

Страствена афера која је скандализовала друштво

Током позоришне представе у Лондону 1936. године, Вивијен је упознала глумца Лоренса Оливијеа, који је тада био у браку са глумицом Џил Есмонд.

Између њих се одмах јавила невероватна привлачност и професионално разумевање, што је прерасло у страствену аферу коју је било тешко сакрити.

Када се Вивијен ненајављено појавила на породичном одмору породице Оливије на италијанском острву Капри, Оливијеова супруга Џил је схватила озбиљност њихове везе, што је означило крај тог брака.

Крајем 1930-их, обоје су одлучили да напусте своје супружнике како би живели заједно, што је у то време изазвало огроман скандал и друштвену стигму због развода.

Венчали су се у августу 1940. године на приватној церемонији у Калифорнији.

Прва велика улога

Амерички продуцент Дејвид О. Селзник је две године тражио идеалну глумицу за улогу Скарлет О'Хара у филму "Прохујало са вихором", тестирајући више од хиљаду кандидаткиња, међу којима су и у то време најпопуларније глумице Холивуда.

Вивијен је била убеђена да је та улога њена судбина, те је у децембру 1938. године отпутовала у Лос Анђелес под изговором да посећује Оливијеа.

Мајрон Селзник, брат продуцента и филмски агент, довео је Вивијен на сет баш у ноћи када се снимала драматична и скупа сцена пожара у Атланти.

Представио ју је свом брату речима: "Дејвиде, упознај своју Скарлет О'Хару".

Дејвид О. Селзник је био очаран њеним изгледом и интензитетом, те је након низа тестова добила улогу на сам Божић 1938. године, победивши највећа имена америчке кинематографије као што су Полет Годар, Џоан Бенет, Бет Дејвис, Џин Артур, Талула Банкхед, Кетрин Хепберн, Миријам Хопкинс, Лана Тарнер, Ајрин Дан итд.

Иако је избор непознате британске глумице за улогу јужњачке лепотице изазвао контроверзу у америчкој штампи, њена посвећеност на снимању брзо је утишала критичаре.

Снимање је било екстремно напорно, а Вивијен је радила прековремено под великим стресом и исцрпљеношћу. У то време пушила је и по четири паклице цигарета дневно.

Филм је постао културни феномен, а она је 1940. године освојила свог првог Оскара за најбољу глумицу.

Тешке болести, побачај и ментална борба

Године 1944. Вивијен је добила застрашујућу дијагнозу – туберкулозу, хроничну болест плућа која ју је приморавала на дугачке периоде принудног мировања и прекидања каријере.

Следеће године, док је била трудна и радила на филму "Цезар и Клеопатра", доживела је побачај. Ови физички и емотивни ударци покренули су тешку депресивну епизоду.

Емотивни колапс након губитка бебе

Вивијен је почела да доживљава потпуне емотивне колапсе праћене вриском и плачем, што је био увод у оно што модерна медицина препознаје као биполарни поремећај.

Пролазила је кроз циклусе дубоке депресије и екстремне маничне енергије. Будући да је тадашње разумевање ове болести било веома ограничено, третмани су били сурови и делимично ефикасни, укључујући рану електроконвулзивну терапију (електрошокове) и јаке седативе који су имали тешке нуспојаве.

"Трамвај звани жеља" и уметност која имитира живот

Године 1951. Вивијен је одиграла улогу Бланш Дубоа у филму "Трамвај звани жеља", лика чије се ментално пуцање и губитак везе са стварношћу језиво подударало са њеном сопственом борбом ван камера.

Режисер Елија Казан приметио је да је Вивијен унела сирову аутентичност у улогу јер је дубоко разумела крхкост и нервни слом који је глумила.

Иако јој је ова улога донела другог Оскара за најбољу глумицу, цена је била превисока; Вивијен је након снимања било изузетно тешко да се емотивно дистанцира од мрачног стања свог лика.

Распад брака са Оливијеом

Брак са Оливијеом почео је да пуца под теретом њене болести и притисака две успешне каријере.

Оливије је с временом преузео улогу неговатеља уместо равноправног партнера, што га је емоционално и физички исцрпело. У међувремену Ли је започела тиху аферу са младим глумцем Џоном Меривејлом.

Лоренс и Вивијен су се 1960. године развели, а Оливије је пристао на развод тек када се млађи глумац Џон Меривејл обавезао да ће преузети бригу о Вивијен и стајати уз њу упркос њеној болести.

Меривејл је остао њен изузетно посвећен партнер и тиха, стабилна подршка до краја њеног живота.

Упркос нарушеном здрављу, Вивијен је наставила да глуми

Током снимања свог последњег филма "Брод лудака" (1965), у стању нестабилности је током сцене физичког сукоба тако снажно ударила колегу Лија Марвина да му је оставила трајан ожиљак на лицу.

Последње године донеле су јој и велику утеху јер је успела да се помири са својом ћерком Сузан, од које се удаљила током најтурбулентнијих година своје каријере.

Трагичан крај и почаст позоришног света

У лето 1967. године туберкулоза се вратила са разорном снагом, узрокујући накупљање течности у плућима.

У ноћи између 7. и 8. јула 1967. године, покушавајући да устане из кревета како би отишла до купатила, Вивијен се срушила на под свог стана у Лондону и преминула у 53. години живота.

Вест о њеној смрти дубоко је потресла јавност

У њену част, сва позоришта на лондонском Вест Енду пригушила су своја светла на сат времена.

На њеној сахрани, уједињени у тузи, стајали су заједно оба њена бивша мужа - Херберт Холман и Лоренс Оливије, одајући почаст жени чији су живот у једнакој мери обележили несвакидашњи таленат, лепота и велика патња.