Истина о првој жени САНУ - Исидора Секулић живела је живот вредан дивљења, а ово сигурно нисте знали о њој

Осим изузетног књижевног опуса, окарактерисали су је и као публицисткињу, ликовну критичарку, есејисту и прву чланицу Српске академије науке и уметности.

Иза себе је оставила многа књижевна дела и уметничку заоставштину која се и дан-данас процењује као штиво за школске читанке. Била је цењена као најумнија жена тог доба, а још увек њен траг није избледео.

У том тренутку, положај жена се уопште, а камоли у уметности, није уважавао. Због тога се њена борба на академском плану сматра важном за све девојчице које су се образовале након њене смрти.

Преживела је два балканска и светска рата, што се одразило на начин живота. Глад и сиромаштво доминирали су већим делом одрастања, те се одлучила на неколико селидби - Рума, Земун, Нови Сад, Берлин, па чак и Норвешка, била су њена одредишта.

У тој хладној скандинавској земљи се удала први и последњи пут. Није имала много среће јер јој је супруг убрзо погинуо, и то на заједничком путу за Берлин, када је испао из воза. Говорило се да није хтела да му помогне и како је она за то крива.

Оно што многи о Исидори нису знали су детаљи о тужном животу какав је живела. Више пута је у писмима пријатељима истицала своја истинска осећања, а она нису била нимало радосна.

"Ако нешто вредим, нека кажу после моје смрти, а ни два дана пред смрт не желим да ме хвале. Нисам била срећна. С тим сам се помирила. Постоји васионска срећа која опредељује људе. Ако нисте вољени, узалуд ћете ви настојати да вас воле", написала је једном приликом. 

Због оскудних извора из доба њеног детињства, а због ратова, мало се зна о животу пре каријере књижевнице. Како је рекао Јован Деретић, њена биографија је толико оскудна да у њој најважнији део чине службени, радни подаци.