Јелена Ловић из Сјенице из православља прешла у ислам: Због сукоба са породицом се преселила у Јордан, а ево како данас живи

Јелена Ловић из Сјенице, унука народног хероја Јездимира Ловића, пре око две деценије донела је одлуку да из православља пређе у ислам, а потом је напустила Србију и преселила се у Јордан, где је, како наводи, започела нови живот и засновала породицу, пише Стил Курир.

Од традиционалног одрастања до личне прекретнице

Како је испричала у интервјуу за медије у Јордану, одрасла је у традиционалној православној породици и школовала се у Сјеници. Навела је и да је током одрастања била окружена пријатељима муслиманске вероисповести, са којима је ишла у школу, а касније се, према њеним речима, прекретница догодила у периоду студија.

"Била сам несрећна, а они су деловали испуњеније"

Јелена тврди да је у једном периоду имала осећај унутрашње празнине и да је примећивала како се њени пријатељи, упркос сличним проблемима, носе мирније и оптимистичније. У разговору са пријатељицом, како наводи, питала је шта је то што је чини срећнијом и стабилнијом, и каже да је тада први пут озбиљно почела да размишља о промени.

Молитва као тренутак који јој је променио смер

Према њеној причи, пријатељица јој је предложила да покуша да се моли, што је Јелена прихватила као лични експеримент. Каже да је управо тај корак био важан део њеног преиспитивања и да је након тога донела одлуку да прихвати ислам, јер је, како објашњава, жудела за осећајем смирености и испуњености.

Сукоб у породици и одлазак из Србије

Јелена је испричала да је породица бурно реаговала на њен избор и да је, према њеним речима, подршку имала само од брата. Наводи да је ситуација постала тешка и да је, на крају, одлучила да оде из Србије. Као једну од кључних околности помиње и то што је имала пријатељицу у Јордану, код које је могла привремено да борави након доласка.

- У то време моја најбоља другарица била је удата за Арапина у Јордану и позвали су да дођем и проведем неко време код њих. Знала сам да сам сама и чим сам ушла у авион почела сам да плачем, јер напуштам земљу у кој сам се родила, родитеље... - каже Јелена.

Пут у непознато и нови почетак

У свом сведочењу Јелена описује емотиван одлазак и страх од непознатог, али и уверење да је на путу који сматра својим. Како је навела, током путовања јој је значило што је срела особу која ју је охрабрила у тренутку када је била узнемирена.

- У то време Алах је дао да поред мене седне један човек на којем се видео ислам, једини од свих који су путовали ка Дамаску. Питао ме да ли сам муслиманка, рекла сам да јесам, питао је да ли сам једина, рекла сам не знам, сигурно нас је више... Питао ме је зашто плачем, рекла сам да сам прешла на ислам, да све остављам, да не знам где идем, али да је Алах са мном - завршила је Јелена своју причу, преноси religija.rs.

Извор: Стил Курир/Вукашин Ристић