Како је могуће да човек уђе у воду и нестане? Због овога и искусни пливачи могу да се удаве за неколико секунди

Стручњаци објашњавају да утапање често не изгледа онако како га приказују филмови, а процес који се одвија у организму може да буде много бржи него што већина људи мисли.

Шта се заправо дешава када човек почне да се утапа?

Утапање настаје када су нос и уста потопљени или окружени водом толико да особа више не може нормално да дише. Тело тада остаје без кисеоника који је неопходан за рад свих органа, а последице могу да се развију веома брзо.

Како ниво кисеоника опада, долази до гушења, односно асфиксије. Уколико помоћ не стигне на време, могу настати озбиљна оштећења мозга, проблеми са радом срца, па чак и смртни исход.

Зашто ни добри пливачи нису потпуно безбедни?

Многи верују да се утапају само непливачи, али стручњаци упозоравају да то није тачно. У води човек може да се нађе у опасности због исцрпљености, јаких струја, вирова, нагле промене температуре, повреда или изненадних здравствених проблема.

Када организам остане без довољно кисеоника, мишићи почињу да слабе, покрети постају спорији, а одржавање главе изнад површине захтева све више енергије. Управо због тога особа може брзо да изгуби снагу, чак и ако одлично плива.

У тренуцима опасности многи инстинктивно почињу да паниче. Убрзано дисање и неконтролисани покрети додатно троше енергију и отежавају одржавање на површини.

Стручњаци наводе да је управо губитак прибраности један од разлога због којих ситуација може да се погорша за свега неколико тренутака.

Мозак први трпи последице

Мозак је међу органима који су најосетљивији на недостатак кисеоника. Када га нема довољно, могу се јавити збуњеност, проблеми са координацијом, дезоријентација, губитак свести и грчеви.

У најтежим случајевима долази до трајног оштећења мозга, док срце може престати правилно да ради, што води ка срчаном застоју.

Алкохол, хладна вода и прецењивање сопствених могућности

Стручњаци годинама упозоравају да су међу најчешћим узроцима утапања алкохол, нагли улазак у хладну воду, прецењивање пливачких способности и игнорисање здравствених проблема. Посебно су ризичне реке и језера због вирова, јаких струја, наглих промена дубине и слабе видљивости.

Утапање често не изгледа као на филму

Једна од највећих заблуда јесте да особа која се утапа гласно дозива помоћ и маше рукама. У стварности, утапање је често тихо и траје веома кратко. Особа је усредсређена на покушај да удахне ваздух и често није у стању да виче или привуче пажњу околине.

Због тога стручњаци саветују посебан опрез током купања и наглашавају да никада не треба потцењивати снагу воде, без обзира на пливачко искуство.

Извор: Мондо