Kako je moguće da čovek uđe u vodu i nestane? Zbog ovoga i iskusni plivači mogu da se udave za nekoliko sekundi

Stručnjaci objašnjavaju da utapanje često ne izgleda onako kako ga prikazuju filmovi, a proces koji se odvija u organizmu može da bude mnogo brži nego što većina ljudi misli.

Šta se zapravo dešava kada čovek počne da se utapa?

Utapanje nastaje kada su nos i usta potopljeni ili okruženi vodom toliko da osoba više ne može normalno da diše. Telo tada ostaje bez kiseonika koji je neophodan za rad svih organa, a posledice mogu da se razviju veoma brzo.

Kako nivo kiseonika opada, dolazi do gušenja, odnosno asfiksije. Ukoliko pomoć ne stigne na vreme, mogu nastati ozbiljna oštećenja mozga, problemi sa radom srca, pa čak i smrtni ishod.

Zašto ni dobri plivači nisu potpuno bezbedni?

Mnogi veruju da se utapaju samo neplivači, ali stručnjaci upozoravaju da to nije tačno. U vodi čovek može da se nađe u opasnosti zbog iscrpljenosti, jakih struja, virova, nagle promene temperature, povreda ili iznenadnih zdravstvenih problema.

Kada organizam ostane bez dovoljno kiseonika, mišići počinju da slabe, pokreti postaju sporiji, a održavanje glave iznad površine zahteva sve više energije. Upravo zbog toga osoba može brzo da izgubi snagu, čak i ako odlično pliva.

U trenucima opasnosti mnogi instinktivno počinju da paniče. Ubrzano disanje i nekontrolisani pokreti dodatno troše energiju i otežavaju održavanje na površini.

Stručnjaci navode da je upravo gubitak pribranosti jedan od razloga zbog kojih situacija može da se pogorša za svega nekoliko trenutaka.

Mozak prvi trpi posledice

Mozak je među organima koji su najosetljiviji na nedostatak kiseonika. Kada ga nema dovoljno, mogu se javiti zbunjenost, problemi sa koordinacijom, dezorijentacija, gubitak svesti i grčevi.

U najtežim slučajevima dolazi do trajnog oštećenja mozga, dok srce može prestati pravilno da radi, što vodi ka srčanom zastoju.

Alkohol, hladna voda i precenjivanje sopstvenih mogućnosti

Stručnjaci godinama upozoravaju da su među najčešćim uzrocima utapanja alkohol, nagli ulazak u hladnu vodu, precenjivanje plivačkih sposobnosti i ignorisanje zdravstvenih problema. Posebno su rizične reke i jezera zbog virova, jakih struja, naglih promena dubine i slabe vidljivosti.

Utapanje često ne izgleda kao na filmu

Jedna od najvećih zabluda jeste da osoba koja se utapa glasno doziva pomoć i maše rukama. U stvarnosti, utapanje je često tiho i traje veoma kratko. Osoba je usredsređena na pokušaj da udahne vazduh i često nije u stanju da viče ili privuče pažnju okoline.

Zbog toga stručnjaci savetuju poseban oprez tokom kupanja i naglašavaju da nikada ne treba potcenjivati snagu vode, bez obzira na plivačko iskustvo.

Izvor: Mondo