НЕГО, ДА СЕ ВРАТИМ НА ТО ЧУВЕНО "ЈЕДНО ПИВО": Исповест девојке из Србије коју свако треба да прочита

"Да ли бисте сели у ауто с возачем који је попио само једно пиво", питали смо ових дана на нашој Facebook страници. Између коначног "не" и наивног "да", били смо засути одговорима типа: "једно ко ниједно"; "па какав је то човек који попије само једно пиво"; "без гајбе не седам"; "само ако идемо негде на друго"; "тек кад попијем 7 знам да возим"... И знамо да су у питању шале. Међутим, у свакој од тих шала има мало истине, зар не?
Познато је да Срби воле да циркају. Јер "добро подносе алкохол", а некад и "боље возе кад мало цугну". Јер "једно пиво није ништа у односу на то колико можемо да попијемо". Јер је једно пиво тек "почетак луде вечери".

Али, шта би било ако бисмо мало преформулисали питање: Да ли бисте били мирни да ваше дете вози неко ко је попио "само једно пиво"?

То је већ питање над којим се мало озбиљније замислиш, чак и ако смо с потенцијалним возачем поделили пиво, чак и ако га јако добро знамо и знамо како га "ради" и колико иначе може да попије. Па, за почетак, погледајте по себи, себе најбоље знате.

Ја кад попијем једно пиво, никад нисам баш сигурна како ће да ме одради. Кад сам уморна, дешава ми се да се закуцам још више. Кад сам добро расположена, то прво ме удари на смех, осетим како ми се мишићи опуштају и нека топлина се разлива по глави, а већ у следећем моменту на мом столу су бар 2-3 лименке и то не Хеинекен 00, који би био сасвим ок. Но, то је друга прича.

Да се вратим на то чувено "једно пиво". Колико год уживала у томе да се опустим, никад, ни под каквим околностима се не бих после алкохола ухватила за волан. Не зато што сумњам у себе или што се, разлику од већине, као напијем од тог једног пива, него зато што знам да суштински нисам свесна колико оно утиче на моју моћ опажања и концентрацију. Па дешавало ми се да после једног пива на путу до куће заспим у ГСП-у, ма колико неки мислили да је то немогуће. Дешавало ми се и да уопште не провалим другарицу која ми маше, удаљена на једва пар метара од мене. Било је и ситуација у којима се закикоћем тако да ми сузе крену, па ми пола сата треба да се саберем; или да се саплетем и сљуљам пред свима и онда ме зезају како сам "испала из кондиције"... А никад не бих помислила да ће се то десити од само једног пива, па ја баш добро подносим алкохол. Чињеница је да заправо немамо појма како ћемо поднети алкохол у том моменту.

У неком тексту о позитивним и негативним ефектима пива прочитала сам да када конзумирамо пиво, оно након 5 минута улази у крвоток и одмах делује на мозак и мишиће. После 10 минута наше тело реагује на пиво као на отров и покушава да га се реши, а након 15 минута желудац почиње да разграђује алкохол. После 20 минута почињемо да осећамо опште симптоме деловања алкохола, глава нам је лагана и преплављени смо осећајем среће...

"Зависи од човека до човека", рећи ће многи. Али у формулу треба укључити и конкретну особу и конкретан тренутак у којем нам неко добронамерно нуди превоз, њено тренутно расположење, квалитет и квантитет тог једног пива, па и шире - друге возаче које треба на време снимити, пут који треба прећи и евентуалне препреке, потенцијалне незгоде које треба избећи... Уз све те непредвидиве факторе, да ли бих заиста некоме после "само једног" поверила свој живот? Да ли бих заиста ризиковала да моје дете вози неко коме је "глава лагана"? Мој коначан одговор је: не. И сигурна сам да је једини прави.

Зато - When you дриве невер дринк!