Екрани вам сваког дана тихо умарају тело: Очи, сан, врат и мозак први шаљу упозорење, упозоравају стручњаци

Дуго гледање у екран рачунара, телефона или телевизора постало је део свакодневице, али лекари упозоравају да тело на такав напор не остаје немо. Према Америчкој академији за офталмологију, вишесатно коришћење дигиталних уређаја може да изазове дигитални замор очију, сувоћу, пецкање, мутан вид и главобољу.

Како објашњава Мејо клиника, напрезање очију најчешће настаје када очи дуго раде без одмора, посебно током гледања у рачунарске и друге дигиталне екране. Ово стање углавном није опасно, али може озбиљно да ремети концентрацију, рад и свакодневно функционисање.

Дуго гледање у екран најпре погађа очи

Најчешћи симптоми су суве очи, замагљен вид, осећај тежине у капцима, пецкање, црвенило и главобоља. Проблем настаје и зато што људи док гледају у екран ређе трепћу, па се површина ока брже суши.

Америчко оптометријско удружење наводи да се тегобе могу појачати због лошег осветљења, одсјаја на екрану, неправилне удаљености монитора и дугог рада без паузе.

Екрани пред спавање могу да поремете сан

Посебан проблем настаје када се телефон, рачунар или телевизор користе касно увече. Према Харвардској медицинској школи, плава светлост ноћу може да потисне лучење мелатонина, хормона који помаже телу да уђе у ритам спавања.

Зато дуг боравак пред екраном увече може да доведе до тежег успављивања, плићег сна, умора током дана и слабије концентрације. Најгора комбинација је када се екран користи непосредно пре спавања, у мраку и на високој јачини осветљења.

Не страдају само очи, већ и врат, леђа и цело тело

Дуго седење испред екрана често значи и дуг боравак у истом положају. Преглед научних радова објављен у бази Националног института за здравље САД повезује дигитални замор очију и рад за екраном са неправилном ергономијом, лошим осветљењем, смањеним трептањем и напетошћу тела.

Када је глава сатима нагнута ка телефону или монитору, мишићи врата и рамена раде под сталним оптерећењем. Временом се могу јавити бол у врату, укоченост рамена, бол у леђима и осећај исцрпљености.

Превише екрана значи и мање кретања

Проблем није само у светлу екрана, већ и у томе што дуго гледање у телефон, рачунар или телевизор често замењује физичку активност. Амерички Центри за контролу и превенцију болести наводе да је висок ниво времена пред екраном повезан са мањом физичком активношћу и лошијим здравственим исходима код младих.

Када се свакодневно сатима седи, тело троши мање енергије, мишићи раде слабије, а повећава се ризик од гојења и лошије кондиције. Због тога екрани нису проблем само за очи, већ и за метаболизам, држање тела и опште здравље.

Како смањити штету од екрана?

Најједноставније правило је да се очима редовно даје одмор. Америчка академија за офталмологију препоручује принцип 20-20-20: на сваких 20 минута гледања у екран треба погледати у предмет удаљен око 20 стопа, односно око 6 метара, најмање 20 секунди.

Важно је и подесити осветљење екрана, смањити одсјај, држати монитор на одговарајућој удаљености, чешће трептати и правити кратке паузе за устајање и истезање. Телефон пред спавање треба склонити раније, посебно ако већ постоји проблем са несаницом.

Када треба отићи код лекара?

Ако се замагљен вид, бол у очима, јаке главобоље, црвенило, дупли вид или изражена сувоћа очију понављају и не пролазе после одмора, потребан је преглед офталмолога. Тегобе тада не треба приписивати само екрану, јер могу да указују и на диоптрију, суво око или друго стање које захтева лечење.

Екрани сами по себи нису непријатељ, али тело није направљено да сатима гледа у једну светлу тачку без паузе. Када се екран користи паметно, уз одмор, кретање и правилно осветљење, ризик од последица може се значајно смањити.