Сутра славимо Светог Трифуна, дан када зима полако одлази: Обичај налаже да сваки ДОМАЋИН УРАДИ ОВО, за НАПРЕДАК ЦЕЛЕ ПОРОДИЦЕ!
Свети Трифун се у православљу слави 14. фебруара као заштитник винограда, усева и искрене љубави. На овај дан постоје посебни обичаји повезани са виноградарством, временском прогнозом и народним веровањима.
Свети Трифун, познат и као заштитник винограда, усева и искрене хришћанске љубави, прославља се 14. фебруара по јулијанском календару.
Овај дан је посебно важан међу виноградарима и воћарима, али се одржавају и други народни обичаји који су везани за веровања о плодности земље и доласку пролећа.
Орезивање лозе и винова лоза
Један од најважнијих обичаја јесте да виноградари рано ујутру на Светог Трифуна иду у виноград и орезују барем један чокот винове лозе.
Након резања, чокот се обично прелива вином како би се, према веровању, повратила снага винограду након зимског мировања и како би наредна година била родна и успешна.
Овај обичај је нарочито распрострањен у источној Србији, где се Светог Трифуна понекад назива и „Орезач“ или „Заризој“.
Веровања о времену и усевима
На Светог Трифуна у народу се верује да време тог дана може да предсказује како ће проћи година. Ако пада киша или снег, сматра се да ће година бити родна и да ће усеви добро напредовати.
С друге стране, ведро време на овај дан често се тумачи као знак суше или слабијег рода. Уз то, традиционално се каже да са Светим Трифуном природа почиње да се буди и прве назнаке пролећа долазе.
Традиције као крсна слава и гозба
У неким домаћинствима Свети Трифун се слави и као крсна слава. Тада се спрема славска трпеза са симболичним јелима и вином, а домаћин, познат и као „подрумар“, припрема колач са мотивима из виноградарског живота. Колач се ломи заједно са гостима, и захваљује се светитељу на благослову.
Симболична заштита усева
Осим резања лозе, постоји и веровање да Свети Трифун штити поља, винограде и баште од неповољних утицаја попут града, поплаве или штеточина.
У неким сеоским заједницама се симболично моле да усеви остану заштићени, а млади виноградари традицинално улазе у виноград како би обавили ритуале који доносе плодност земљи.
Ово су најраширенији обичаји и веровања везани за Светог Трифуна међу нашим народом, а они често комбинују хришћанске елементе са старим народним обичајима везаним за плодност земље, природу и гладовање зиме.
