Sutra slavimo Svetog Trifuna, dan kada zima polako odlazi: Običaj nalaže da svaki DOMAĆIN URADI OVO, za NAPREDAK CELE PORODICE!
Sveti Trifun se u pravoslavlju slavi 14. februara kao zaštitnik vinograda, useva i iskrene ljubavi. Na ovaj dan postoje posebni običaji povezani sa vinogradarstvom, vremenskom prognozom i narodnim verovanjima.
Sveti Trifun, poznat i kao zaštitnik vinograda, useva i iskrene hrišćanske ljubavi, proslavlja se 14. februara po julijanskom kalendaru.
Ovaj dan je posebno važan među vinogradarima i voćarima, ali se održavaju i drugi narodni običaji koji su vezani za verovanja o plodnosti zemlje i dolasku proleća.
Orezivanje loze i vinova loza
Jedan od najvažnijih običaja jeste da vinogradari rano ujutru na Svetog Trifuna idu u vinograd i orezuju barem jedan čokot vinove loze.
Nakon rezanja, čokot se obično preliva vinom kako bi se, prema verovanju, povratila snaga vinogradu nakon zimskog mirovanja i kako bi naredna godina bila rodna i uspešna.
Ovaj običaj je naročito rasprostranjen u istočnoj Srbiji, gde se Svetog Trifuna ponekad naziva i „Orezač“ ili „Zarizoj“.
Verovanja o vremenu i usevima
Na Svetog Trifuna u narodu se veruje da vreme tog dana može da predskazuje kako će proći godina. Ako pada kiša ili sneg, smatra se da će godina biti rodna i da će usevi dobro napredovati.
S druge strane, vedro vreme na ovaj dan često se tumači kao znak suše ili slabijeg roda. Uz to, tradicionalno se kaže da sa Svetim Trifunom priroda počinje da se budi i prve naznake proleća dolaze.
Tradicije kao krsna slava i gozba
U nekim domaćinstvima Sveti Trifun se slavi i kao krsna slava. Tada se sprema slavska trpeza sa simboličnim jelima i vinom, a domaćin, poznat i kao „podrumar“, priprema kolač sa motivima iz vinogradarskog života. Kolač se lomi zajedno sa gostima, i zahvaljuje se svetitelju na blagoslovu.
Simbolična zaštita useva
Osim rezanja loze, postoji i verovanje da Sveti Trifun štiti polja, vinograde i bašte od nepovoljnih uticaja poput grada, poplave ili štetočina.
U nekim seoskim zajednicama se simbolično mole da usevi ostanu zaštićeni, a mladi vinogradari tradicinalno ulaze u vinograd kako bi obavili rituale koji donose plodnost zemlji.
Ovo su najrašireniji običaji i verovanja vezani za Svetog Trifuna među našim narodom, a oni često kombinuju hrišćanske elemente sa starim narodnim običajima vezanim za plodnost zemlje, prirodu i gladovanje zime.
