Преминула Добрила Смиљанић, жена која је опчинила Јованку Броз и краљицу Елизабету: Ево како је из села надомак Златибора стекла светску славу (ФОТО)

Када се помене Златибор, многима се пред очима, поред непрегледних пашњака и осталих пасторалних призора, створе и чувени плетени џемпери који су светом пронели име малог села на једној од наших најлепших планина. У време када се женски рад у руралним срединама није превише ценио, појавила се Добрила Смиљанић, која је успела да га учини видљивим, доносећи му достојанство и међународно признање. Креаторка и визионарка, која је створила аутентичан "Сирогојно style", преминула је у 91. години.

Обрада вуне стара је колико и цивилизацијски појам о вођењу домаћинства, а у срцу Србије још у давна времена доведена је до перфекције. Жене су, уз свакодневне сеоске послове, плеле и ткале одећу и покриваче за своје породице, усавршавајући занат до танчина. Када је, почетком шездесетих година прошлог века, у Сирогојно стигла Добрила Смиљанић са својим визијама и идејама, златиборске плетиље, до тада непознате желе лица скривених марамама постале су јунакиње престижних светских модних магазина.

Рођена рођена је 5. септембра 1935. у Радобуђи, општина Ариље, у земљорадничкој породици Васиљевић. Од детињства је била окружена народним рукотворинама, што ће касније утицати на њен рад, животни пут и интересовање за традиционалне занате.

По завршетку Више економске школе у Београду стекла је звање туризмолога, али је остала најпознатија по стваралаштву везаном за текстилну индустрију. Поменимо да је пре тог ангажмана водила пројекат претварања старе воденице на Рзаву у ресторан касније познат као "Млинарев сан" и организовала изложбу фотографија ариљске цркве у Безистану на Теразијама. У новембру 1962. дошла је на Златибор, где је срела школског друга, лекара Бору Крејовића, који ју је позвао да са њим крене на изложбу рукотворина у Сирогојну.

На позив проте Смиљанића и других угледника одмах се укључила у организацију народне радиности. Велику салу Земљорадничке задруге претворила је у амбијент старе српске куће са више од две хиљаде ручних радова жена из Сирогојна и околине, а 1963. покренула и производни погон. Дама чије је име златним словима уписано у историју моде ових простора, креаторка и организаторка огромног талента, остала је у Сирогојну да своје снове даље плете с вредним плетиљама. Да заједно праве магију која је освојила планету.

Џемпери су настајали тако што би најпре нацртала мотив на папиру. Бирала их је стилизовањем елемената панораме златиборских предела. Након тога би се на машини сашио џемпер у пуној величини, а мотиви на њему били би извезени. Делио се групама жена (из истог засеока) као мустра. Добрила је променила и материјал – уместо оштре златиборске вуне, почела је да се користити мекша, увозна, са Исланда и из Аустралије. Та мала револуција омогућила је проширење производног асортимана.

Добрилина визија почела је са двадесетак жена, да би већ деведесетих година скоро две и по хиљаде плетиља правило вунена ремек-дела за светска модна тржишта. Тако је традиционално сеоско занимање, које је изнедрило одећу високог квалитета и аутентичног стила и дизајна, постало важан део гобалне индустрије. Чувени џемпер, али и капути, прслуци, јакне, разни комплети, капе и остали уникатни комади били су радо виђени на ревијама и у излозима ексклузивних бутика на свим меридијанима, од Сајма моде у Минхену до њујоршке Пете авеније.

Бренд "Сирогојно Style", препознатљив је по мотивима златиборске природе и етно орнаментима. Чувене топле џемпере са карактеристичним кућицама у својим гардероберима су чувале и бројне познате личности, а нису им одолеле ни краљица Елизабета,Ненси Реган, Лив Улман, Јованка Броз. Освојили су и легендарног Пјера Кардена, који је за своју колекцију одабрао 18 модела.

Да би се схватио обим и значај њеног подухвата, довољно је рећи да је Добрила Смиљанић својим радом повезивала традиционално српско наслеђе и савремени дизајн, стварајући од локалне домаће радиности међународно препознатљив бренд и залажући се за еманципацију жена у руралним областима, као прва која је препознала потенцијал и значај плетења као традиционално женске вештине.

"Снови су постајали јава, а јава сан. Сањам модел, а жене га још лепше исплету. Вуна, та дивна топла вуна, грејала ме је кад ништа није могло да ме угреје, донела ми је толико радости у баршунастим облацима снова", наводи се на крају књиге "Добрила".

У Сирогојно су, у част чаробница златних руку, долазили знаменити писци, сликари, добротвори, глумци, државници... У Музеју плетиља у центру насеља могу се видети и успомене на те посете, као и бројне награде за те вредне руке и креативност.

Здање од заборава чува лепоту и оригиналност вунених ремек-дела, као трајна похвала истрајности и умећу које је довело свет у ово живописно златиборско село, али и спомен на велику жену која је поред осталих међународних признања добила Унескову награду за животно дело, а овде је, по одласку у пензију, некако неправедно пала у заборав, пише Блиц Жена.

Како наводе медији, током 1970-их и 1980-их година каталоге њених колекција радили су угледни магазин Вог и као и модна компанија Прада. Медији наводе да је Добрила умрла у 91. години живота, а да ће бити сахрањена у Сирогојну.

Србија Данас/Курир