Српски певач данас ради као помоћник молера, а некада је имао стан у Београду и кућу у Будви: Цела Србија пева његов хит, а он доживео ТРАГИЧНУ судбину

Животна прича певача Томислав Маринковић Тома показује колико судбина може бити непредвидива. Некада је живео животом о којем многи сањају – имао је луксуз, некретнине и финансијску сигурност, док данас води потпуно другачију свакодневицу.

„Имао сам увек добар ауто, стан у Београду, кућу у Будви, пара више него што је требало. Нисам се снашао у овом естрадном животу, нисам желео да правим компромисе и тако сам завршио како сам завршио.“

Како сам признаје, одбијање да се прилагоди правилима естраде и прави компромисе довело га је до тога да изгуби стабилност коју је некада имао.

Тешка свакодневица и рад ван сцене

Данас, уместо рефлектора и бине, његова реалност је много скромнија. Да би обезбедио основне услове за живот, прихватио је физички посао.

„Данас радим као помоћник молера, другови су ми помогли да нађем посао да бих имао за елементарну егзистенцију.“

Ова промена јасно осликава колико се његов живот променио – од естрадног света до борбе за свакодневни опстанак.

Трагедија која је променила све

Највећи преокрет у његовом животу није био финансијски пад, већ лична трагедија која га је дубоко погодила. Губитак сина Марка оставио је неизбрисив траг и потпуно променио његов поглед на живот.

Након тог догађаја, Томислав се повукао из музике и изгубио мотивацију за све оно што је раније градио. Музика, која му је некада била смисао, постала је болна успомена.

Повратак музици из поштовања према сину

Ипак, и поред огромног бола, одлучио је да се врати певању. Тај повратак није био мотивисан жељом за славом или новцем, већ дубоким емотивним разлогом.

На сцену се вратио из поштовања према свом сину, желећи да кроз музику очува успомену на њега и пронађе нови смисао.

Аутор хита који сви знају

Мало ко зна да иза једне од најпознатијих песама стоји управо Томислав Маринковић Тома. Реч је о нумери „Пукни зоро, нећу кући скоро“, која је касније постала велики хит у извођењу Милан Топаловић Топалко.

Иако је песма стекла огромну популарност, Томислав од ње није имао значајну материјалну корист.

„Моја песма је била популарна, а нико није знао ко је пева. Други су имали више вајде од тога.“

Без жаљења упркос пропуштеним приликама

Иако би многи жалили због пропуштене зараде и признања, Томислав на то гледа другачије. За њега је највећа награда била чињеница да је његова музика живела међу људима.

„У оно време кад сам могао да узмем неку лову, ја нисам радио, али није ми жао. Имао сам сатисфакцију да је чујем на радију.“

Ова изјава открива његов однос према музици – као према уметности и личном изразу, а не искључиво као извору зараде.

Смрт сина га је дотукла

Ипак, материјални губици нису ни изблиза тешки као ударац који му је задао живот. Његов син Марко, који је био студент, талентовани музичар и очева највећа подршка, преминуо је непосредно пред Томино планирано прво појављивање у музичком такмичењу. Са неизмерном тугом се присећа тих дана:

„У четвртак је требало да буде снимање емисије, мој син Марко је требало да ми буде подршка. Међутим, на екскуризији у Шпанији Господу се упокојио. Од тад се нисам бавио музиком и ту сам стао, где смо почели“.

Његов повратак на сцену после неколико година паузе представља искључиво дуг трагично страдалом сину, чији је лик носио на мајици током наступа. Свестан да је Марко био још бољи музичар од њега, Томислав је смогао снаге да поново стане пред микрофон:

„Верујем да он жели да наставим да се бавим певањем, иначе ми не би пало на памет да ово радим“.

Спас од незамисливе туге данас проналази певајући у црквеном хору и у вери, навикавајући се на живот без детета. Томислав не губи наду:

„Надам се да ћемо се поново срести и певати заједно, верујем у то“.

Иначе, његов колега из "Никад није касно" је натеран да се ожени малолетницом, нису се остварили као родитељи, а онда су доживели тешку саобраћајку.

Србија Данас/Стил, Лана Апостоловић/Пренела Ј.Ш.