Српску хероину свет награђивао, а Београд оставио да ПЕРЕ ПОДОВЕ - Милунка Савић се уместо брата пријавила у ВОЈСКУ, а начин на који је сахрањена је посебно сраман

Рођена у Копривници код Рашке 24. јуна 1890. године, као кћи Раденка и Данице, Милунка је да би заштитила рођеног брата, повила груди, сакрила косу и прерушила се у мушког добровољца званог Милун Савић. 

Тако Милунка постаје војник у Дринској дивизији. 

После рањавања и откривања њене праве форме, одбила је да буде прекомандована – желела је само да се бори.

"Када су дошли да ми дају помоћ, кажу "Па ово је женско!" Онда се окрећу мени и питају ме: "Јеси ли ти цурица?" Ја кажем јесам", причала је Милунка.

За јунаштво на фронту је добила двоструку Карађорђеву звезду са мачевима, два пута Легију части, Крст св. Ћорђа, Croix де Guerre са златном палмом и још десетак високих ордена.

Пад у заборав: живот након рата

Након демобилизације (1919), Милунка одбија француску понуду да живи од пензије и остаје у Београду. Ради као поштарка, удаје се за осам година млађег Вељка Глигоријевића са којим 1924. добија ћерку Милену.

Због несугласица, њен брак са Вељком се распада и она се по разводу 1929. године сели у Београд где добија посао у једној од најмоћнијих финансијских институција Краљевине Југославији.

Милунка је тада као самохрана мајка била у стању да сагради поново врло пристојну кућу на Вождовцу, недакеко од вождовачке цркве Светих цара Константина и царице Јелене, која се у то време такође гради. Српска хероина је такође имала велику љубав према деци па се посвећено одлучује бавити хуманитарним и хранитељским радом. Поред своје ћерке, усвојила је још три ћерке.

Од 1929. ради као чистачица – најпре у државној банци, а касније добија скромну пензију тек после Другог светског рата. Последње дане живота Милунка Савић проводи у стану у Браће Јерковића које је добила од града Београда.

Срамна сахрана: заборављена хероина

Милунка је умрла 5. октобра 1973. године у сиромаштву и без националних почасти. Сахрањена је у необележеном породичном гробу на Новом гробљу у Београду. Тек 2013. године, након јавног притиска и објава медија, њени остаци су пренети у Алеју великана , а 2024. званично постала културни симбол са спомеником у част њеног доприноса.

"Сећам се био је петак, октобар месец, јако топло, ја зовем оца и одмах одемо у скупштину града да пријавимо да је баба умрла, такав је био договор да би се она сахранила са свим почастима како доликује. Они нам кажу: "Где сад у петак, дођите у понедељак," сећа се добро њен унук.

Зашто је њена прича важна?

Најодликованија жена у историји ратовања 

Жртвовала је каријеру и живот достојан медаља за скроман живот чистачице.

Симбол је неправде према женама, сиромашнима и заборављеним херојима.

Данас инспирише филмове, песме („Lady оф the Дарк“ од Сабатона ) и документарце, док се појачава њен статус као национална икона.

Милунка Савић није била само ратница – била је особа која је довела у питање тадашње друштвене норме, плаћајући високу цену. Да ли држава и друштво заслужују да забораве такву жену? Њена прича нас подсећа да хероји понекад живе у сиромаштву, умиру заборављени – али истина о њима мора да се чува.