Srpsku heroinu svet nagrađivao, a Beograd ostavio da PERE PODOVE - Milunka Savić se umesto brata prijavila u VOJSKU, a način na koji je sahranjena je posebno sraman
Milunka Savić je jedna od najmisterioznijih i najhrabrijih figura srpske istorije - prerušila se u muškarca, učestvovala u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, nagrađena je s najvišim medaljama sveta… a uprkos tome, posle smrti je bila zaboravljena, dozvoljeno je da gladuje i radila je kao čistačica dok je živela u Beogradu.
Rođena u Koprivnici kod Raške 24. juna 1890. godine, kao kći Radenka i Danice, Milunka je da bi zaštitila rođenog brata, povila grudi, sakrila kosu i prerušila se u muškog dobrovoljca zvanog Milun Savić.
Tako Milunka postaje vojnik u Drinskoj diviziji.
Posle ranjavanja i otkrivanja njene prave forme, odbila je da bude prekomandovana – želela je samo da se bori.
"Kada su došli da mi daju pomoć, kažu "Pa ovo je žensko!" Onda se okreću meni i pitaju me: "Jesi li ti curica?" Ja kažem jesam", pričala je Milunka.
Za junaštvo na frontu je dobila dvostruku Karađorđevu zvezdu sa mačevima, dva puta Legiju časti, Krst sv. Ćorđa, Croix de Guerre sa zlatnom palmom i još desetak visokih ordena.
Pad u zaborav: život nakon rata
Nakon demobilizacije (1919), Milunka odbija francusku ponudu da živi od penzije i ostaje u Beogradu. Radi kao poštarka, udaje se za osam godina mlađeg Veljka Gligorijevića sa kojim 1924. dobija ćerku Milenu.
Zbog nesuglasica, njen brak sa Veljkom se raspada i ona se po razvodu 1929. godine seli u Beograd gde dobija posao u jednoj od najmoćnijih finansijskih institucija Kraljevine Jugoslaviji.
Milunka je tada kao samohrana majka bila u stanju da sagradi ponovo vrlo pristojnu kuću na Voždovcu, nedakeko od voždovačke crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene, koja se u to vreme takođe gradi. Srpska heroina je takođe imala veliku ljubav prema deci pa se posvećeno odlučuje baviti humanitarnim i hraniteljskim radom. Pored svoje ćerke, usvojila je još tri ćerke.
Od 1929. radi kao čistačica – najpre u državnoj banci, a kasnije dobija skromnu penziju tek posle Drugog svetskog rata. Poslednje dane života Milunka Savić provodi u stanu u Braće Jerkovića koje je dobila od grada Beograda.
Sramna sahrana: zaboravljena heroina
Milunka je umrla 5. oktobra 1973. godine u siromaštvu i bez nacionalnih počasti. Sahranjena je u neobeleženom porodičnom grobu na Novom groblju u Beogradu. Tek 2013. godine, nakon javnog pritiska i objava medija, njeni ostaci su preneti u Aleju velikana , a 2024. zvanično postala kulturni simbol sa spomenikom u čast njenog doprinosa.
"Sećam se bio je petak, oktobar mesec, jako toplo, ja zovem oca i odmah odemo u skupštinu grada da prijavimo da je baba umrla, takav je bio dogovor da bi se ona sahranila sa svim počastima kako dolikuje. Oni nam kažu: "Gde sad u petak, dođite u ponedeljak," seća se dobro njen unuk.
Zašto je njena priča važna?
Najodlikovanija žena u istoriji ratovanja
Žrtvovala je karijeru i život dostojan medalja za skroman život čistačice.
Simbol je nepravde prema ženama, siromašnima i zaboravljenim herojima.
Danas inspiriše filmove, pesme („Lady of the Dark“ od Sabatona ) i dokumentarce, dok se pojačava njen status kao nacionalna ikona.
Milunka Savić nije bila samo ratnica – bila je osoba koja je dovela u pitanje tadašnje društvene norme, plaćajući visoku cenu. Da li država i društvo zaslužuju da zaborave takvu ženu? Njena priča nas podseća da heroji ponekad žive u siromaštvu, umiru zaboravljeni – ali istina o njima mora da se čuva.
