Како је препознала болест код свог мужа годинама пре него што му је дијагностикована: Жена која може да "НАМИРИШЕ" ПАРКИНСОНА

Џој Милн је права медицинска мистерија. Шкоткиња је била са својим супругом Лесом од своје 16. године и, с обзиром на то колико су дуго били заједно, може се рећи да је добро познавала његов мирис. Међутим, Џој је одједном почела да примећује промену у његовом мирису.

Наука је већ објаснила зашто се мири сособе мења с годинама, а то се дешава због повећања супстанце 2- ноненал у људском телу како старимо. Али Лесов мирис се није мењао само због година, већ и због његовог здравља.

Слично као што се пси могу дресирати да нањуше одређене врсте рака или предосете када њихов власник може донети напад, Џој је у стању да намирише Паркинсонову болест код људи.

Било је то око Лесовог 32. рођендана када је Џој приметила промену у мирису због супруга. 

Присећајући се тог периода, рекла је за новине:

-Године 1982., пре Лесовог 32. рођендана, приметила сам мошусни, устајали мирис на њему, он је знао за мој појачани њух- Мислила сам да је можда у питању необрађени ваздух из операционих сала у којима је радио и рекла му да се чешће тушира. То је изазвало свађе.

Дванаест година касније, дијагностикована му је Паркинсонова болест, иста она с којом се борио и глумац Мајкл Џ. Фокс.

Пар је повео Џојину способност мириса са његовом дијагнозом, али су тек касније отркили да она може да препозна болест и код других људи. 

Наиме, Лес и Џој су присуствовали састанку групе за подршку оболелима од Паркинсонове болести када ју је изненада погодио препознатљив мирис.

Након што је схватила размере свог јединственог талента, Џој је одлучила да помогне научницима да пронађу начин како би се њена способност користила за рнао откривање Паркинсонове болести.

-Лес и ја смо требали да уживамо у пензији, али нам је Паркинсонова болест украла живот, рекла је Џој па додала.

-Одлучили смо да се боримо како други не би патили на исти начин. Када је Лес преминуо у јуну 2015., замолио ме је да наставим нашу мисију. Проводила сам време у лабораторијиама, мирисала мајице и брисеве себума, масноће коју сви имамо на кожи, а која се мења с почетком Паркинсонове болести. Могла сам да препознам да ли особа има болест са 95% тачности. Била сам изненађена, открила је.

Последњих неколико година Џој сарађује са Универзитетом у Манчестеру на истраживањима и чак је наведена као коаутор у раду објављеном у часопису АЦС Централ Сциенце.

Истраживања у којима је учествовала показала су да су одређени спојеви, посебно хипурична киселина, еикосан и октадеканал, присутни у већим концентрацијама на кожи пацијената оболелих од Паркинсонове болести.