"ЖИВА САМ ГОРЕЛА У АУТОМОБИЛУ који се запалио..." Има 21 годину, инвалид је и себе сматра СРЕЋНИЦОМ!
- Имала сам среће у несрећи – постала сам инвалид, али сам остала жива.
Враћала се са рођендана пријатељице када је возач изгубио контролу над аутомобилом и ударио у зграду банке. Ауто се у трену претворио у ватру, а Ђорђа је, готово невероватно, успела да преживи.
Један тренутак неопреза био је довољан да јој потпуно преокрене живот. Од здраве и насмејане девојке постала је особа са инвалидитетом. Најтеже јој, каже, ипак није то што више не може да хода – већ губитак драгог пријатеља који је страдао у несрећи.
Данас, 10 година касније, Ђорђа је симбол снаге и упорности. Иако у инвалидским колицима, она не дозвољава да је то дефинише - бави се мачевањем, вози аутомобил, завршила је факултет и постала нутрициониста-дијететичар. Држи ТЕД говоре и мотивише друге да никада не одустану. Постала је инспирација свима који мисле да су препреке крај пута.
У једној ТВ емисији испричала је да јој није било лако да се суочи са оним што се догодило.
- Дуго нисам могла да причам о тој ноћи, а онда сам научила да посматрам догађај као да се десио неком другом, рекла је.
Сећа се сваког детаља кобне ноћи: ударца, пламена, и тренутка када је схватила да је остала заробљена. Температура у колима била је преко 700 степени, а њу је, веровала или не, спасила кожна јакна.
- Имала сам среће у несрећи – постала сам инвалид, али сам остала жива.
Те вечери су она и њене пријатељице славиле рођендан најбоље другарице. Од четири особе у аутомобилу, две су данас у инвалидским колицима, једна се бави психологијом, а возач је, нажалост, преминуо.
- Нисмо ни слутили да ће се весело вече завршити трагедијом. Све је трајало неколико секунди – покушај да се исправи ауто, ударац, пламен. Ипак, неким чудом остала сам при свести и испричала спасиоцима ко смо и где смо били, присећа се Ђорђа.
Данас, кад говори о свему што је прошла, не прича као жртва, већ као неко ко је пронашао нови смисао. Њен живот јесте промењен – али није угашен. Напротив, Ђорђа Калци данас доказује да воља и вера у себе могу да запале пламен јачи од сваког огња.
Ђорђа Калци и данас се сећа сваког тренутка кобне ноћи која јој је заувек променила живот. Седела је на задњем седишту, одмах иза возача, док је њена пријатељица Илијана била напред. Када је аутомобил ударио и плануо, Ђорђа је остала једина при свести.
- Дозивала сам помоћ, али нисам могла да се померим – сломила сам кичму. Осећала сам како ватра гори свуда око мене, а једино што ме спасило била је кожна јакна коју сам носила, присећа се она.
Покушавала је да дохвати возача Апостолиса, али је већ било касно – није имао пулс. Спасиоци су се борили са ватром, разбили су прозор да би покушали да помогну Илијани, али се пламен у секунди удвостручио.
Ђорђа је покушала да пузи, али није могла – била је заробљена, повређена, прекривена опекотинама.
- Све се десило у делићу секунде, каже она.
У том хаосу, појавио се човек кога данас зове својим анђелом чуваром – таксиста који је дотрчао до запаљеног аутомобила и држао је за руку док није стигла помоћ.
- Молио ме је да останем будна и да не затварам очи, присећа се. Када су је напокон извукли и убацили у возило хитне помоћи, свака неравнина на путу изазивала јој је несносан бол.
- Осећала сам како ми се кичма ломи. А онда, чим смо стигли пред болницу – изгубила сам свест.
Месец дана провела је у коми, под седативима. Када се пробудила, сазнала је најтежу вест – њен пријатељ Апостолис није преживео. Лекари су јој давали свега један проценат шансе да преживи.
- Мислила сам да су опекотине разлог због ког не могу да померам ноге. Нисам могла да прихватим да ћу остати у колицима.
Али Ђорђа је одлучила да не одустане. После дугог опоравка, завршила је факултет и постала дијететичар, положила возачки испит и поново села за волан. Људи се често изненаде када је виде како сама излази из аутомобила који вози, али њој је то данас природно. Редовно тренира, иде на физикалну терапију, игра кошарку и бави се мачевањем – чак је постала параолимпијка.
- Моје навике се нису промениле. И даље вежбам, радим, дружим се, живим сама и сањам исте снове као пре. Ништа ме није зауставило – ни бол, ни инвалидитет. И даље верујем да ћу остварити све што сам одувек желела, каже Ђорђа, жена која је из пепела трагедије изградила снагу која инспирише цео свет.