Човек НИЈЕ СПАВАО 11 ДАНА - Стручњаци упозоравају, ево како се неуредан сан може одразити на здравље, није добро

Године 2007. у покушају да постави нови светски рекорд, Тони Рајт из Корнвола у Великој Британији одлучио је да покуша да не спава што је дуже могуће. Пре него што наставимо с овом помало бизарном причом, свакако треба напоменути да то нико не би требало да покушава код куће. Међутим, овај 42-годишњи Британац, који се бави хортикултуром, ипак се одважио на необичну авантуру ускраћивања сна и успео да остане будан невероватних 266 сати, односно нешто више од 11 дана, пише УНИЛАД.

Нажалост, то није било довољно да обори светски рекорд – иако је мислио да је успео јер је надмашио тинејџера Рендија Гарднера, који је 1964. издржао чак 264 сата без сна. Међутим, касније је откривено да су неки људи успели да остану будни још дуже. Тако је, на пример, 1964. године човек по имену Тојми Сојни из Хамине у Финској поставио Гинисов рекорд након што је остао будан 11,5 дана, односно 276 сати. А 1986. године Роберт Мекдоналд оборио је све рекорде оставши будан чак 453 сата.

Но, без обзира на то да ли је рекорд срушен или не, остати будан толико дуго невероватан је подвиг, а Рајт је касније открио зашто је то учинио и какве је последице осетио.

"У суштини, изгладњујете рационални ум, егоистички ум, ускраћујући му сан, и његова батерија се празни", испричао је својевремено медијима па додао:

"Ум се не осећа добро, осећа се уморно. Али ако гурате даље, његова способност да остане у контроли такође почиње да слаби. И тада можете почети да добијате увид у другу страну мозга, у друго ја."

Додао је и то да је о том необичном искуству разговарао с другим људима који су доживели нешто слично.

"Већина њих се сећа ситуација када су лумповали или напорно радили – да, били су уморни, али унутар тога су имали тренутке када су осетили нешто другачије. Ту мекоћу, опуштеније стање – често емотивније, јер постоји већи приступ емоционалној страни мозга. Чак и осећај да се изненада осећате добро, као да сте у измењеном стању на кратке тренутке, осећај да добијате неку другу енергију. Знате, будете јако уморни, без сна, а онда се одједном осећате сасвим добро пола сата или сат времена", испричао је Рајт.

Он је, тврди, само желео да разуме тај феномен и да сазна да ли је могуће искористити га и комбиновати технике како би се лева страна мозга "завезала", што у почетку не делује пријатно, али, тврди Рајт, награда коју добијете вреди труда.

Међутим, иако Рајт заговара ускраћивање сна, Гинисова књига рекорда више не прати овај рекорд због здравствених ризика повезаних с несаницом. У једном чланку на званичној страници Гиниса открили су да су престали да прате овај рекорд 1997. године.

"Тадашњи рекордер био је Роберт Мекдоналд, који је 1986. остао будан 453 сата и 40 минута, односно 18 дана, 21 сат и 40 минута. Иако више не пратимо овај рекорд због инхерентних опасности повезаних с ускраћивањем сна, можемо рећи да није познато да је неко до сада оборио тај рекорд. Иако су ефекти које су рекордери претрпели варирали – у погледу тежине и трајања – њихове приче јасно показују: недостатак сна штетан је за људско тело и ум", написали су.

Научна истраживања сугеришу да чак и мале количине пропуштеног сна могу негативно утицати на наше ментално и физичко здравље.

"Ипак, постоје и други разлози зашто не можемо наставити да пратимо овај рекорд. Прво, током 1960-их и 1970-их, истраживачи сна открили су постојање тзв. микросна – тренутака несвесног падања у сан који трају само неколико секунди. Они су немогући за прецизно праћење без сталне физиолошке опреме. Чак је и др. Демент касније признао да је Ренди Гарднер – који је био под сталним медицинским надзором – вероватно доживео микроснове", кажу у Гинисовој књизи рекорда.

Осим тога, додају, други разлог због којег више не прате споменути рекорд јесте постојање људи који пате од смртоносне несанице, изузетно ретког генетског поремећаја.

"Оболели испрва имају потешкоће са спавањем, а с временом то прераста у потпуну несаницу (agrypnia excitata), узрокујући проблеме с говором, халуцинације, деменцију и на крају смрт. Врло је вероватно да би нека несрећна жртва овог стања несвесно била носилац рекорда да га и даље пратимо", кажу у Гинисовој књизи рекорда.