Čovek NIJE SPAVAO 11 DANA - Stručnjaci upozoravaju, evo kako se neuredan san može odraziti na zdravlje, nije dobro
Naučna istraživanja sugerišu da čak i male količine propuštenog sna mogu negativno uticati na naše mentalno i fizičko zdravlje.
Godine 2007. u pokušaju da postavi novi svetski rekord, Toni Rajt iz Kornvola u Velikoj Britaniji odlučio je da pokuša da ne spava što je duže moguće. Pre nego što nastavimo s ovom pomalo bizarnom pričom, svakako treba napomenuti da to niko ne bi trebalo da pokušava kod kuće. Međutim, ovaj 42-godišnji Britanac, koji se bavi hortikulturom, ipak se odvažio na neobičnu avanturu uskraćivanja sna i uspeo da ostane budan neverovatnih 266 sati, odnosno nešto više od 11 dana, piše UNILAD.
Nažalost, to nije bilo dovoljno da obori svetski rekord – iako je mislio da je uspeo jer je nadmašio tinejdžera Rendija Gardnera, koji je 1964. izdržao čak 264 sata bez sna. Međutim, kasnije je otkriveno da su neki ljudi uspeli da ostanu budni još duže. Tako je, na primer, 1964. godine čovek po imenu Tojmi Sojni iz Hamine u Finskoj postavio Ginisov rekord nakon što je ostao budan 11,5 dana, odnosno 276 sati. A 1986. godine Robert Mekdonald oborio je sve rekorde ostavši budan čak 453 sata.
No, bez obzira na to da li je rekord srušen ili ne, ostati budan toliko dugo neverovatan je podvig, a Rajt je kasnije otkrio zašto je to učinio i kakve je posledice osetio.
"U suštini, izgladnjujete racionalni um, egoistički um, uskraćujući mu san, i njegova baterija se prazni", ispričao je svojevremeno medijima pa dodao:
"Um se ne oseća dobro, oseća se umorno. Ali ako gurate dalje, njegova sposobnost da ostane u kontroli takođe počinje da slabi. I tada možete početi da dobijate uvid u drugu stranu mozga, u drugo ja."
Dodao je i to da je o tom neobičnom iskustvu razgovarao s drugim ljudima koji su doživeli nešto slično.
"Većina njih se seća situacija kada su lumpovali ili naporno radili – da, bili su umorni, ali unutar toga su imali trenutke kada su osetili nešto drugačije. Tu mekoću, opuštenije stanje – često emotivnije, jer postoji veći pristup emocionalnoj strani mozga. Čak i osećaj da se iznenada osećate dobro, kao da ste u izmenjenom stanju na kratke trenutke, osećaj da dobijate neku drugu energiju. Znate, budete jako umorni, bez sna, a onda se odjednom osećate sasvim dobro pola sata ili sat vremena", ispričao je Rajt.
On je, tvrdi, samo želeo da razume taj fenomen i da sazna da li je moguće iskoristiti ga i kombinovati tehnike kako bi se leva strana mozga "zavezala", što u početku ne deluje prijatno, ali, tvrdi Rajt, nagrada koju dobijete vredi truda.
Međutim, iako Rajt zagovara uskraćivanje sna, Ginisova knjiga rekorda više ne prati ovaj rekord zbog zdravstvenih rizika povezanih s nesanicom. U jednom članku na zvaničnoj stranici Ginisa otkrili su da su prestali da prate ovaj rekord 1997. godine.
"Tadašnji rekorder bio je Robert Mekdonald, koji je 1986. ostao budan 453 sata i 40 minuta, odnosno 18 dana, 21 sat i 40 minuta. Iako više ne pratimo ovaj rekord zbog inherentnih opasnosti povezanih s uskraćivanjem sna, možemo reći da nije poznato da je neko do sada oborio taj rekord. Iako su efekti koje su rekorderi pretrpeli varirali – u pogledu težine i trajanja – njihove priče jasno pokazuju: nedostatak sna štetan je za ljudsko telo i um", napisali su.
Naučna istraživanja sugerišu da čak i male količine propuštenog sna mogu negativno uticati na naše mentalno i fizičko zdravlje.
"Ipak, postoje i drugi razlozi zašto ne možemo nastaviti da pratimo ovaj rekord. Prvo, tokom 1960-ih i 1970-ih, istraživači sna otkrili su postojanje tzv. mikrosna – trenutaka nesvesnog padanja u san koji traju samo nekoliko sekundi. Oni su nemogući za precizno praćenje bez stalne fiziološke opreme. Čak je i dr. Dement kasnije priznao da je Rendi Gardner – koji je bio pod stalnim medicinskim nadzorom – verovatno doživeo mikrosnove", kažu u Ginisovoj knjizi rekorda.
Osim toga, dodaju, drugi razlog zbog kojeg više ne prate spomenuti rekord jeste postojanje ljudi koji pate od smrtonosne nesanice, izuzetno retkog genetskog poremećaja.
"Oboleli isprva imaju poteškoće sa spavanjem, a s vremenom to prerasta u potpunu nesanicu (agrypnia excitata), uzrokujući probleme s govorom, halucinacije, demenciju i na kraju smrt. Vrlo je verovatno da bi neka nesrećna žrtva ovog stanja nesvesno bila nosilac rekorda da ga i dalje pratimo", kažu u Ginisovoj knjizi rekorda.
